Školski list

564

В1н, воде насг науке наше кт> претеранои себичноети, кон упропашКуе обштинскји и грађансши животђ. Одг велике е важности при обучаванм деце, развјннФ нбиховб 1 хт . снага', али е 1 оштђ мвого важнје сматран^ нбиховб 1 Хђ свлоности, кое се шштђ у ранои младости и у самокг дЂтинвстоу започинго. Већг кодђ д4це опажамо мб1 знаке своеволвнооти, непокорности, и упорности. Ст. возрастомЂ д4ч1нмб расту у нБима и ове ндне поел^дице првороднога грфха, тако да ако се дЂте остави самомЂ природномг развитку свомђ , то онда узрасту ове клице зала, до лудости и порочнога беенила. И то е узрокг што св. црква у првои ектен1и овога молебна умолнва Господа, да 6 б 1 онг страхомг своимђ божественБШЂ одагнао одђ срдца ученика' лудило младости. (буиство »ноети). Истина да у дужноств воспитателн' спада одвраћати д$цу одђ зла и слабити рђаве наклоности НБИхоае, али св. црава добро знамћи, да воспитателби , као л»ди, немогу све знати, нити су у станм предвидити и одклонзти сва ?гу опасноств одђ своихђ воспитаника', па с' тога обраћа у молитви мисли и воспнтатела' и воспитаника' кђ свевишн $му Господу, да 6 б 1 онђ, предЂ лицемЂ ковга свршава се хриспанеко изображенб, своимђ божеетвенБШЂ страхомЂ одагнао езђ срдца младића' опасне страсии и зле наклоноети, и уселио у вбихово срдце СБ1НоваЂ повЂренЂ и разумну покорноетБ кђ учителБИма, а у срдце учителн отчинску бригу и сгаран1з о благу повФрене имђ младежи. СтрахЂ бож ^и е почетакЂ мудроста; онђ е наисаажте средство , коимђ ее н природне наклоноети кђ злу умалити, и ердце дбчхв припитомити може. СадЂ посмотримо на ц^ла хриеианскогЂ изображенн. коа намЂ се у молебномЂ пбн1К) издажу: