Školski list

п

14. Лаконтк кодг Лавана. (Моис. кнв. I. гл. 29 — 35). Лковг отиде у землн) источну и угдеда кладенацЂ на жшо, три стада оваца одпочиваху кодђ нФга, и каменЂ великш бшгше надз. ушћемг кладенца. И скунллху се тамо сва стада, а лшди одвалвиваху каменг и нашшху овце, иа онет г Ј> полагаху камен'1> на ушће кладенца. И Н ковђ имђ рече: Браћо, одкуда сте вн: А они одговорише. И зђ Харрана смо. И рече имђ: Познаете ли Љвана смна Нахорова (управо унука Нахорова а смна Ватуилова). А оки одговоре: иознаемо. И рече имђ : ели он'је > здравг? А оии одговоре: здравт> е, и ето РахилЂ кћери н!>гове, где са овцама иде. А када угледа Нковч> Рахилш кћерк Лавана брата матере свое, тада нриступив'1> одвали камент> са кладенца, и напои овце Лаваиове, и поздрави Рахилм, и заилака се. И каза Рахилви, да е он г к братЂ отца нФногт. и сбшђ Ревеккипт., а она отрчи и каза то своме отцу. А кадг чу Лаван г б име Лкова свша сестре свое, изиђе му на сусретг, и загрли†полгоби га, и уведе га у свои домђ . И беше Лковт> ст> нбимђ м']>сец г б дана; тада рече Лавант. Нкову: Тб1 си мои братЂ, иа зарт> да ме туне (забадава) служишт. ? Еажи ми шта да буде плата твон? А у Давана беше две кЂери, име старши ЈНн, а млађои Рахила. И Нковт> рече: И ћу служити теби седам г Б година' за Рахилш и рече му Лаван г Б : бол'1> да ш дамт. тебБ1 него другоме; остани еа мном-б . И служаше Л ковб за Рахилш седамЂ година', и учинише се пред г б нбим г б те године, као мали дани, ерЂ ш радо имађаше. И кадт> прође седамЂ година', даде му ЛаванБ Л1ш умЂсто Рахил1>. И рече Нковт. зашто ми то учини? Зар г б нисамт. за Рахилш служш кодђ тебе, па зашто си ме увредш? Лавант> одговори: Ше тако у нашемг мЂсту обичаи, да се удае млађа ире стар1е, а н ћу и ову дати, за посао, кои ћешЂ у мене радити 10шт> еедамт. другихт> година. Нковђ то учини, и даде Лаванч> Рахилш кћерБ свош нЂму за жену. И Господг даде Лкову 14 СБгаова, а то су: Рувимг, СимеошБ, Левш, ГОда, Дант>, НеФталим г б, Гадт>, Ассирт., Исахарт, Завулонт., 1осиф'б и Вешаминг. Кадг е РахилБ родила нрвенца свога 1осиФа, Лковт. рекне Лавану: Одиусти ме, да идемт> у мош землш. Даи ми жене мое и дЂцу мош, због'Б коихт> самБ теби служш да отидемт>. А Лавант> рече: И увиђамЂ да е Богт> мене благословш твоимђ долазкомт>. Одреди дакле награду код 'б мене на ћу ти дати. И рече Лковђ : Тб1 зцаш г б шта сзмб л теби рад1о, и колико ти е 6б1ло стада код б мене. Мало си ти имао, а садЂ е иарастло