Školski list

21

ее ужасне Иеаакг и рекне: Ко е дак *е онаи, што ми уловк довђ , и донеее ми, иа едох% и благоеловихт. га, и бвЛе благословент.. И кадт. еаслуша Иеавг речи отца свога, рече: зарЂ ниси оставјо и за мене благоелова, зарЂ е само еданг благословђ у тебе; благослови и мене отче!" и заилака се ИсавЂ. — ИсаакЂ му одговори и рекне: Стант. ће твои 6 б 1 ти одђ изобилн земелскога и одт. росе небеене благослонент.; мачемг ћенп> се твоимђ раанити, и брату твоме служити, а доћи ће време кадт. ћешЂ ебадити нрамт. нЂговђ сђ врата твога, Иса†се вдш на Лкова збогг благослова, коимђ га отзцђ благослови, па е рекао у уму свомђ : Да се хоће приближити дани плача отца мога, па да уб1емЂ Нкова. Ове речи нвл^не бБние Ревекки и она призва Љова па му рече; Иеа†братЂ твои прети, да ће те убити; сада дакле, свше, поелушаи гласа мога, устаи и б4жи у Месопогамш у ХарранЂ, кђ Лавану брату моме, и поживи сђ нбимђ неко време, докђ се неодврати нростБ и гн 4 вђ брата твога одђ тебе. И отиде Н ковђ одђ кладенца клетвенога (где му бБшше станЂ отчинђ), и пође у ХарранЂ, и нађе м^ћето и заепа тамо, ерЂ заишло беше сунце. И узе еданЂ каменЂ одђ каменн мФста тога, и мете га за узглавл1ј ееби, и снаваше на месту ономђ . И види санЂ. И гле лествица една утврђена на землБИ, кое врхЂ допираше до неба, и анђели Бежш узилазаху и силазаху се по нбои, а Господђ станше горе на нбои, и рече ; Н самБ Б огђ Авраама огца твога и Богђ Исаака, не бои се: Землш, на кокш тбг сада спавашЂ, теби ћу дати и с^мену твоме. и благоеловена ће 6 бгги преко тебе и твоега сЂмена, сва поколенн на землви. И ето н самБ сђ то 6 о ;ђ, и чуватћу те, на путу кудгодЂ пођешЂ, и вратићу те у ову землву, и нећу те оставити, докг неучинимЂ све, што ти рекохЂ. И пробудисе Иако†одђ сна свога и рече: „Доиега е Госиодђ на овомђ мЉету, а н знао нисамБ." — И побон се, и рече: „0 како е страшно ово мЂсто; ово ништа друго н1е, но домђ Божш, и ово су врата небесна. И устаде Лковђ рано у готру и узе каменЂ, когђ метнуо б4ше себи за узглавл1з, и исправи га, као споменикБ, и проли улЂ врхЂ нЂга, и прозва име м^сту томе : Домђ Бож 1 и : И положи Лковђ оббтЂ (обећанЂ завћтЂ), говорећи: „Ако буде Господђ Богђ са мномђ , па ме сахрани на нуту овомђ, и врати ме здрава у домђ отца мога; то ће онђ 6 б1ти мои Господђ Богђ. И оваи каменЂ, когђ поставихЂ за споменикЂ бвгтће ми домђ Божш, и одт. свега што ми дадешЈ. Боже, десетину ћу теби досетковати.