Školski list

102

литвм ткоа Принееи Вогу жртву хвале, хвали Бога; и подаи вшннЂпгб Богу завЂте твое. што еи ее Богу завЂтовао, то испуни. Кое заиовеђти БожЈе налажу намг да хвалимо Бога? Шта се мб1 заветуемо Богу на св Крштенм? (Да ћемо живити по н^говимђ запов^етима.) Кадт, понавллмо мбј то завФтован^ћ ? (Кадт. ее годт> иеповФдамо и причешћуемо.) Кадг се МБ1 Богу завЂтуемо, да ћемо какво добро дЂло учинити, онда валн одма и безг одлаганн свеердно завЂтЂ евои иепунити. Кон Бож1н запов^стћ заповЂда, да данвш завЂтт. точно испунимо (III. Божхн запов ^стБ.) И призоки пл/\ кк денв скорви ткоед, и измг> та, и просмкиши л1а. Бог'б говори праведницама своима ово: И призови ме у дант. туге твое, призови ме кадг си у невол>и; па ћу те 'л избавити, и тбг ћешт. ме прославити. ЗнашЂ ли нрим^ре изт. ев. писма како е Богг, оне кои му се молише, изђ беде избавш? „1осиФа изг име, и изђ тавнице; Нкова одђ ИсавлЂве арости; Давида одђ Сауловога гоненн, и одђ пакоети кого му сбшђ АвесалонЂ наносаше; Илш одђ гоненн безбожне царице бзавел^; Три младића изђ пећи ужарене; и Данила изђ Лавове нме." Тако помаже Богђ и сада онвтма, кои га призивам, и избавлн изђ бЂде, свое праведнике. Гр1*шникг> же рече Богг: кск^к ти пок^ддеши шпрдкдлн1а моа , и коспрУемлеши здк^тг /иои оусту ткоими: Ти же кознендкид г клг1 еси ндкдздше и шкерглг еси слокесл моа кспАТк., А грешнику рече Богђ, Богђ ће рећи грешњимЂ невалнлБШЂ лмдма, кадЂ имђ судити стане: Зашто ти казуешЂ оправданн мон, наредбе мое, законЂ мои, и зашто примашЂ зав 1 јтђ мои твоимђ устма, а овамо чинишђ невалнла д4ла, мрзишђ на заптЂ мои, немила ти е строгостБ моихђ закона; и одбацуешг речи мое натрагЂ, т. е. непримашЂ мои законЂ, не» владашЂ се по моимђ заповестима. Ово говор« Богђ особито онб 1 мђ лмдма, кои ее претварам да су побожни, а овамо су имђ миели и дела невалала. Афе кид1лу , еси гдта , теклг еси сг нилдг, и сх прел«окод^ел« оучдс пе (кое поллгллг еси. Ако си видш лонова, лупежа, а ТБ1 си сђ њимђ трчао, и са прелмбочинцима дружјо си ее; 6 бш си, као и они, невалао. Оустд ТКОА 01/мн0жишд злок^, и азмкх ткои сплетдше лц)ен1А. Уста гвон умножише злобу, нустш си уста слободно да зло говоре, и сзбшђ твои саплеташе прекаре. тб1 рђаве речи говоришЂ, и варашЂ друге лмде. Кол заповеств забранме псовати и неваллле речи говорити? (Седма Бож1н заповеств.)