Školski list

167

Цвеће и светлостЂ. СветлостЂ е цвеђу као и свимз осталимг раетинама ареко нуждна. Одђ светлоети зависи и она разобоиностт. цвећа, и она животностђ цветни боа; на еветлости добие цвеће и лепши мирисв, струкови и дебла чврстину и снагу, а воћа и плодови едрину и сласт'. БезЂ светлоети остану струкови млитави а цвет' бледв и кржа†м безт> икоегЂ мириеа. То е узрокЂ, што ее и,веће непреетано за светлостћу окреће. Зелени што у подруму прорасте пружам етабл.ике по више рифи у дужЂ по земљи, кђ онаи страни, где на кого рупицу илђ пукотину зида светлостђ допире, и низђ дуварЂ се у висђ нужа, еамо да би ли се те рупе докопало, да се еветлости напне. На слободномЂ полк> и еветлости растећемЂ цвећу ние шшђ ни то довољно, него ее за изворомЂ светлоети сунцемЂ окреће. КадЂ на цветномђ полн> илђ ливади вечеромЂ западу окренутЂ погледашЂ, едва ћешЂ по гдекои цветакЂ видети, ерЂ се све као и ти сунцу окренуло; алЂ обрни се истоку, пакЂ ћешЂ се задивити дивоти нуно свуда. Тако е штромЂ опетЂ све штру окренуто, само не рано готромЂ, ерЂ и цвеће спава, гшкђ се подђ ноћЂ много завие, и у штру, кадЂ сунце мало већма одскочи и огрее, пробуди ее и развие. Овде имамо само ннпђ и то приметити, да се неразвиа све цвеће у еданЂ махг, већЂ неко рание, неко доцние, неко око подне, и после подне, и има по неко чакЂ подђ ноћЂ и ноћу.

1ош 1> неко.шко лрича о Лаконцима. Агезилаи велики шиартански крал> неживећи ни наиманф угодние одђ евои момака, едући и пишћи што и они, подносећи зиму и врућину и сваку непогоду као и они, чадорЂ свои увекЂ средЂ њи имашћи, и постелш тврду као и ошт, ни сну неодпушташћи се, већЂ и нћга елугомЂ свои послова учинећи, кадЂ ни у седои старости одђ тогђ обичан неодпуети, укоренЂ одђ некогЂ, зашто се и у старости тако мучи, одговори: „да млађи виде. и на старцу кралш примера узму." Агезилаи 1 ошђ дететомЂ за кралн одређенЂ, кадЂ га приликомђ неке свечаности на едно одђ последњи места туршпе, рече: „н ћу показати, да нечини место човека, већЂ човекЂ место." КадЂ сђ воискомђ едаредЂ крозЂ туђс землЂ пролазаше, и туда плашећи га се сваконке дарове пакЂ и злато, и ела и нића и посластице поднашеше, одби ихђ говорећи: „неприличи за ншаке, што роблЂ и невалнлце намамлшв."