Školski list

208 Д У Г а. (бдна лекциа изђ Физике.) Дуга е едно одђ наидепши и наимилии поавлена на небу. Какве еу 106 лепе и миле бое: оздо лшбичаста, до нб плава, до нћ зелена, до нФ жута, до нЂ невенаста, а наигорна румена. Те бое видимо гошђ и на мнлгимт. другимт. подобним^ понвима: кадт> сунце на водомђ пуно стакдо сине, видимо исте бое и у истомђ реду, само ако згодно станемо, а то е: одт. суица окренуто. Те исте бое видимо на роснимг капљицама, кадЂ готромг на западг, а вечеромт. на иетокт. погледимо. Те исте бое видимо, гдегодг вода пада, (на водопадима) или воду у висђ бацамо, исто као и на воду бјлцашћимђ изворима (буковима) кадг згодно место уватимо. 11 т сте те бое видимо и на стакалцама полиелен, кадг на н ^му св ^ће гору, илт. сунце на нЂга син, а ми згодно станемо. Тако и дугу видимОј жадЂ напрамЂ сншћемт, сунцу повећи облакЂ обилиу кцшу излива. То све показуе, да се оне бое свудЂ онде покаж "у, гдегодЂ се зраци зунца илђ светлости, у воденимЂ каплнма или у згоднимђ стаклима преламлш; а гдегодЂ се сунца зраци у обилнимЂ кишнимђ каплнма преламлго, и ми ихх, са згодне стране гледамо, ту се и она дивна пруга укаже, одђ кое каддадЂ само комадић видимо, ерЂ ние кишни облака већи ; а кадкадЂ своимђ краевима до землЂ допире, свиткомђ вис^вко у облацима вигоћи се. Дал^ видимо на дуги: КадЂ намЂ таи кишни облакЂ ближе долази, тада намЂ се и дуга приблилкуе, ако облакЂ далЂ одлази и дуга. Ко пазио буде видиће, да е дуга то виша, што е сунце ниже, а нижа, што сунцо више; тако наивећу дугу видимо готромЂ и вечеромЂ, ерЂ е тада сунце наиниже: а поднемЂ, кадЂ сунце врло високо »згои, невидимо в никадЂ. Исто е тако никадЂ невидимо на нн?у, ерЂ никадЂ сунце северномЂ страномЂ неба непрелази; а врло редко ће мо е и на северу видити, и то само средЂ зиме,, к ^ дђ е сунце сила на шгу.

бдна рачуиска игра. Два оца и два сина поделе три лб^ке и сваки добие целу нбуку, како е то могућно?