Školski list

т нега дЋце евое; родитељима у свету дужноегБ епада ч}'ветво благочес™ у срдце дЂт1е уселити, и ећмсиа нравствености унб засбнти, па сг тбшђ темељ положити ка изображаванш еавести дфтје; родитељи напослЂдку имиш саолашна чувства дћч1н особито видт., слухЂ и осФзанЂ вештбати, учити дћцу наипре матерњимт. езБШомт. говорити, и навикнути ихг кђ благоме обичам, умЂрености, чиетоти и послушноети. Све ово имало 6 б1 дЂте са собомг у школу донети, и од г б тога часа, кадг оно у школу пође, па доклегодЂ школу неостави, прелази поглавита дужностБ воспитаванн д^тинЂгђ на учителн, непресташћи за то ипакг и родитељскомт. дужношћу 6 б1ти. Никакви су оно родитељи, кои се незаузимаш и неразпБггуго за дЂч1е у школи напредованф, кои д-ћцу свого кваре ругагоћи се њиховои школскои науци и воспитанш), илт. оговарагоћи предг д^цомђ учители. Такови родитеља и незнагоћи сами своме почитанго уштрбг наносе, евого дћцу веома кваре, и на њима самима ће ее временомЂ њихова дфца наилгоће оеветити зато што су ихђ они развратили. Као што се мораго покварити и проневалллити д ^ћца, кадт. су отацг и махи у свађи и неслоги, кадЂ едно попушта што други забрангого, илђ кад г б едно у иркосЂ или изђ шале упућуе д1 >цу да у супротЂ чине запов-ђети другога; исто тако нема напредка ни тамо, гд^ се родитељи при воспитанш недрже еднога начела са школомђ . Свако несиоразумленЉ између воспитанја школскогђ и домаћегЂ зарана валн одклонити, а таково магло 6б1 се одклонити. чимђ 6 б 1 учитељ ио дужности сво1ои нри ступанго д%т1емЂ у школу, и у другимЂ приликама, ј виду прЈнтељскогЂ разговора. казивао родитељима како ће овђ сђ д Ф цомђ постунати, и како 6 б 1 добро бБио да они кодђ куће сђ своимђ дЂтетомЂ постунаго, ако дЂтету свомђ срећу V бож !и благосло†желе. Кђ добромЂ домаћемЂ воспитанш мвого бБ1 могли допринети православни евештеници, кадЂ 6б1 не само у црковнБШЂ проповфдима, него нри свакомБ испвггу и в1шчанго, при свакомЂ свештешо водица и у другимЂ при•нжама свога многостручногЂ саобраћенн сђ нар !»домЂ, родитељима о дЂч1емЂ воспитанш сав^те давали. Л држимЂ да бБ1 ова врс-та настирскихЂ њиховб 1 хђ трудова наипре, и наибољим плодомђ уродила. Но, хоћели већЂ кадгодЂ вданпутЂ доћи то ерећно вр-ћме, да се сви наши многопоштовани и пречастни паетири еловесногЂ стада ХристовогЂ, ове свое наиепастителше дужности своиски лате? —