Školski list

т негоне дал% Иераилн, ерг е онт> дгоде штедго. — 1оавт> екине Авееалома и баци га у едиу велику нму, и набаца нанв гомилу каменн. И дође гласоногаа Давиду и рекне: „Ево ти царе добра гласа. Господђ е данаст. судто свима, кои су се проти†тебе бунили!" А царт> рекне; „бли добро и дТ >тету Авесалому?" А гласоноша рекне: „Нека буде онако свима непр1нтел>има господина мога, као што е дћтету Авесалому. Царт. се ожалости, попне на горницу и стане сбтовати: „Свтне мои Авосаломе, Авесаломе смне мои! Богт> бБ1 дао, да самћ н мЂсто тебе умро. 0 свше мои Авесаломе! —

38. Царт. Соломонг, и н^говђ су/р,(III књ. н.артт. 1—4.) Кадт, дође време да царт, ДавидЂ умре, тада запов^ди онг свомђ сћшу Соломону говорећи: „Н полазимт, на путт,, куда свати човФкт, поћи мора, а тб1 крепи се и буди савршент, мужг. И чуваи зав ®тђ Господа Бога твога, иди по иЉговбшђ путовима. и ради разумно, по свему ономе што самБ л теби заповЂдм!" И умре ДавидЂ, и саранише га у граду Давидову *) и онђ царова у Исраилад свега 40 годипа. Соломонђ сЂдне на престолЂ Давида отца свога, а 6боо му е тада 20 година. И Господђ Богђ даде Соломону разумЂ и премудростБ велику, и Соломонђ се испуни знанп више одђ древнБ1ХЂ СБГнова, и одђ сг .110 мудраца ЕгипетскихЂ. И Господђ се нви Соломону ноЋу и рекне: „Проси себи што хоћешЂ!" А Соломонђ рекне: „Господи Боже мои, тбг си мене слугу твога за цара поставш нам^сто Давида отца мога, А н самБ малБШ момчи^ђ , незнамЂ улазка ни излазка мога. Молимђ те дакле, даи ми срдце паметно, да елушамЂ и да судимЂ твоимђ ладдма право, и да ум-ћмЂ разликовати добро одђ зла !" И ова бесђда бвтнше угодна предЂ Господомђ Богомђ , и Госнодђ рекна Соломону: „Зато, што еи одђ мене то искао, а ниси искао дуга живота ни велика богатства, нн душе твоихђ непр1нтелн, него си прос1о себи разуага да судЂ слушашЂ, то самк ти а по твоимђ р ^чма учин10. Дао самв ти разумно и мудро срдце; нитђ е 6 бш пре тебе, нит ће после тебе 6 б1Ти такаВЂ чов^кђ. Алђ и оно што ниси искао, датћу а теби. За живота

*) т. в. 1ерусаЈшму,