Školski list

296

надЂ воиницима, и даде му Мелхолу кћерт. свом за жену. Алћ кадЂ виде Саулт. да е Господт, сђ Дзвидомђ, и да савг Исраћљ нћга радо има, стане се бонти Давида, и омрзне нањ. Давидт> побФгне одт> лица Саулова у пустинш, и ту му дође сбшт > царевт> 1онатант>, и полибише се и плакаше едант> за другимт>, и 1онатант> рекне Давиду: „Иди ст> миромт. и нека буде иимеђу наст> онако, како смо се едант. другомт. зав1;рили." И Давидт. отиде дал-ћ у пустинк), а 1онатант> се врати у градт>. И дође Давидт, у пенггеру Одоламску, и чумћи за нг,га браћа и сродници дођу кт> нЂму, и сакупи се около Ш;га до 400 лмд1и. — Саулт, пође тражити Давида, и рекоше Саулу: „Ето е Давидт. у пустињи Енгадскои!" А Саулт> узме са собомт> 3000 изабранБ1х г в момака, и дође иа путу до м-Јзста, гд-]» лгоди пасаху стада, и уђе у едиу пештеру, а Давидт, и нВгови .шди сеђаху у нутри у нештери. И рекоше лјоди Давидови кћ кђму: „Ето ово е дант> у кои ће ти Господт. непрјатела твога у руке предати, на чини ст, њиме што ти е вола!" ДавидЂ оде/ћче потаино окранкт, одт, одеће Саулове, алт, одма затимт. задркће му се срдце, па рекне своимт, лгодма: „Далеко нека буде одт, мене то, да п дигнемт. руку на господина мога, ерт> онт. е номазаникт, Господњш!" И недаде Давидт, своима лгодма, да убш Саула. — И СаулЂ изиђе изт. пештере и оде на путт>. А Давидт, изиђе за њимт, паповикне: „Царе господине!" Саулт, се на то окрене, а Давидт, се поклоии до землЂ и рекне: „Ето твое очи садт, виде, да те е Госиодт, данаст^ предао у руке мое, али а те нисамв хтФо убити, и ето е у моши руци окранкт, твое одеће; упознаи дакле и види, да кодт, мене нема злобе нк непослушности, и да н теби ништа скривш нисамв, а тм тражишт. душу мого (идешт, ми о глави). Господт, ђе судити међу мномт. и међ тобомт,; онт> ће ме одт. тебе заклонити, али рука мол нигда неће бвгти иротивт, тебе!" Иа то рекие Саулт,: в 6ли то твои гласт, Давиде сбшко?" И занлаче се па рекне: „Тбј си нраведнш одт, мене; ерч, тбг мени учини добро, а н теби учини зло. Богт, нект, ти илати, што си ми данаст, добро учишо, и што ме убш ниси. И Саулт, отиде на свое м1зсто 3 а Давидт, са своимт, лгодма понне се на утврђено мЂсто кодт, едногт. кланца. И кадт, чуе Саулт. да се ДавидЂ бави у пустињи Зифскои, а онђ пође са 3000 лгодш да га тражи. Давидт, се крене и дође на мЂсто гд1> бвшше околђ СауловЂ. И СаулЂ спаваше на царскимЂ колима, коплб му бБшше у землго забодено кодђ главе,