Školski list

ш први царевине; онг се ние као оно безобразникг нанредг турао и отимао, већг све лепо емерно и скромно натрагЂ ишо. У друштву ние био немио, и онђ е кадкадт. по ком гукнуо и своимђ хуморомг друштво веселио, Тако се провуче Л. кроз препарандиго и егзамене, и диплому доби, и сре^ћа га намери у Дембеловце наипре за привременогЂ, а после краткои, времена и за деФинитивног учителн. От. достиже свом давножелЂну намеру, и времс мучелш са учсн-Јшт. сретно прође; шта га е реда онђ у препарандии за тимт, временомт. уздануо, да га само егзамент. прође и да штацик) добие, пагљ да онда лепо у миру и тишини поживе, да се курталише едаредЂ ти дерни књига и штудин, и оно слатко време пригрли, где немора мислити ни главе разбиати, већг све муке и труде забораву предати. А школа? и несташна деца? и школске раднФ? и оно редовно ученЂ деце, као што е у препарандии на главнои школи ноказивано? — Иди одатле! Л. памти свогђ учителн, и како е кодђ нћга читати и писати учио, пакг волие на онаи ноео мислити негт. оваи, што га новимђ зову и што га безпослени лјоди измишлнван); оио е н!;му лепша мустра од г ј . школе; а нешто е и изђ новие системе примио. Устроиство питача где старин деца онаи мреки посо изпитиванп млађе сама врше, пакЂ се немора учител. сл. тимл. мучити нп свои. живота ести, то му се устроиство одђ едаредЂ допало. Нрва дакле реФорма. што е Л. у Д. увео била е то, да е одма старим децу за препитаче иаредио, кои ће млађу препитивати, и текл> садл. се Л. одђ свегв срца радовао, да е таи мудри начннв ученн тако добро сватио. Што се даљи реФорми тиче, кое е Л. у Д. увео, то су сл^деће: Школску молитву имао е онт> само едну едину и пре и после школе, и пре и после подне; а и нашто би е менао и деце банбадава мучио. 1онп> да и ту наилакшимл, путемл, деца науче наредио е, да млађа узл. старито на гласг уче. За молитвомт, долазио е еатт, мирнога и тиогт. у себи изт. књиге учена, ту е Л. седио за катедромт, мирно и само се по кадкадт, обазрео, да деци викне „мирт,." Иза тогт, долазило е читанћ и то наравно по реду, како деца седе, и ту е цео учител^вт, иосо био, главу кадкадт. дићи и рећи, „други;" алт, доцние се и томт. злу досетио, те наредио, да свако дете до точке чига, а одђ точке друго да привата, те одт, то доба пође и читаШ,