Školski list

846

ихђ , и изнесе предг њи свого малу ћерку. — Свештеници благослове малу Мархго говорећи: „Боже отаца нашихг; благослови ову девоичицу и подаи хои иие, кое &е се споминнтк одђ св1го родова!" Три године живила е преблагословена дЂва Мар1л у дому родитељскомг. Гоакимт. и Анна зажеле садЂ иепунити свое обећанБ, кое су учинили, кадЂ су кћерт. свого одт. Бога измолили. Тога ради сазову сву свого родбину и млоге честне и доброд^тељне д^вице, и пођу у цркву 1ерусалимску да тамо свок) кћерт. Богу посвете и на воепиташе даду. Предг маломЂ МаршмЂ иђаху у реду дФвоике носећи у рукама запалФне свеће, а свети нФни родитељи водећи е за руку доведу е предЂ храм Божш. Сроднициипр1атељиишли су зањима са запалЂнвшЂ у руци воштаницама славећи Бога. С илнбш народЂ бвш се слегао да види ову светковину, и сами Анђели Божш на небу славлнху оваи улазакт, Богомт. избране девоичице у храм г в свевмшнЂга. Свештеници изиђу предЂ храмг Божш, и стану предт. вратима. Анна подигне свого кћерцу на првћш степенг, кои е у храмг Божш водш, а она се сама попне преко свихт. 15 степенш и тект. се на последнЂмт. заустави. Ту е прими великш свештеникг Божш Захархн, и полгобивши е рекне: „Узвеличм е Господг твое име међу свима родовима на земљи. Тобомтј ће Господђ Богђ открити спаееше сБшова Израил^вих." Захарин после овбххђ речш уведе дЂву МарЈго наипре у цркву кон се звала „Свнтал" т. е. светинн, а одатле, на велико чудо целога народа, уведе е у самт. унутарњш део храма кои се зваше „Свнтан Свнтб1Хђ" т . е. светинн надЂ светиннма. У овомђ наисветЈемЂ месту храшо се ковчекЂ завЂта окованг одсвуда златомт., у коме се налазаху скрижали (таблице) вавета БожЈегЂ, сасудЂ ба маномЂ и жезалЂ АроновЂ, а надг ковчегомЂ бЂху насликани анђели Херувими кои о&Вннваху олтарЂ. У преграду ову ше смео ући нитко другш осимђ едног архиерен, па и то само едаредЂ у години. Ту садЂ даде Захарјн место д$ви Мар1и да се Богу моли, а оетале девоике, што се у цркви воспитаваху, молиле су се Богу између олтара и цркве. У цркви 1ерусалимекои, кого е царЂ Соломонђ сазидао, бб1ла су осимђ храма ВожЈегЂ, гоштђ млога здаша и преграде, У еднима одђ тб1хђ преграда живнху лгоди побожни, кои су Богу служили и законЂ Божш учили; у другима пребиваху ртранци, кои су о празницима у цркву иа молитву долазили;