Školski list

354

али има и миоги токорс христилни, кои ева оиа дешиа сродства, што имђ се тога ради иодан) отице или неотице неиазе, одбацуго и презиру. А прави свестни христилни имаго далеко лепшу целк воспитана свое деце. „Пустите децу кђ мени." Са овимђ речма означуе Спаситељ задаћу хриетишскогх воспптанп. Кђ и 'Вму Списателго, да ихт. пустимо. Са тимђ показуе потребу едну у деци, кого она проста лгобакг, ние кадра довидити, али кого око вечите лгобави види. То е она изт, оне свимт. лгодма прирођене грешности изходећа иотреба изкуплЂнн, спашенн, како Апостолђ к г б Римл. 3; 23. вели: ,,Сви су сагрешили и тимт, изгубили славу божиго, и оправдаће се благодаћу нЂговомт,. одкуномЂ Исуса Христа." И нсалмиста 13, 3 вели: ,,('вн скупа невалали су, нема га кои добро твори, нема ни едногт..' - И Ев. 1оан. 3. 6 вели: „Све што е рођеио одт, тела тело е." И Апост. Римл. 7. 18, вели: „Знамт>, да у мени, то естт у телу момк не живн добро. Хтети добро, то имамк у себи, али учинити, извршити добро, то неналазимЂ, немамт.. Добро, што оћу, то нечинимђ , а зло, што иећу, то чинимђ . А кадт. чинимт, оно што нећу, то онда нечинимт, н, него грехт, кои живи у мени. Тако налазимт, у себи законт,, кадт, оћу добро да чинимђ , да има нешто у мени што ме па зло гони. Н имамЂ радоств у закону божиемЂ по унутрашнВмЂ човеку: али има други законЂ у удима моима, кои се супроти закону ума могђ и зароблнваме закономђ греховнимЂ, кои е у удима моимђ." Исго тако стое и деца у томе окову — мрежи греха, кои имг погледЂ иомрчава, веселоетБ и невиноств убил, волго спреже, и њи гони на непокорностБ и на противлЂнЂ, и то е узрокт сви препона у воспитанго. УзалудЂ се туже родитељи на ово, и узалудЂ се труде да зле поелТ.дице тога сво!омђ пажњомЂ и настанван1 >мђ одклоне и одбиго. Томе само една помоћв има: „пустите децу мени" говори Спаеитељ. Христиннски воспитатељ дакле, ако ће да ихђ одђ они окова и клетве сиасе мора ихт> привести ономе, кои е њиовђ одкупитељ и Спаеитељ. Учећи ихђ закону божиемЂ, и казугоћи имђ клетву и спасенЉ има ихђ иробудити и заданути вољомђ , да се отимлго, да деца божил буду ; ерг дете треба да научи свога Спасителл нознати, нИга лгобити, у нћгову дружину ступити, ерЂ „ оиђ се пви, да грехе наше узме, и коигодђ у Цђму стои не грешн, а коигодђ греши певиди га^ нити познае.- 4 Иосл. 1ов, I. 3, 56, „Као што за грехЂ еднога дође осуђенф на све, тако и правдомЂ еднога дође оправдан® за све, и као што непослуШЕОсћу еднога посташе криви сви,