Školski list
431
евогв наиглавниег алата имати могли, нити в ико на ту скупоћу књига на њи и помишлнти смео, зато су и станле науке онако удо и жалостно. Пре књигопечатн-ћ изумеу лгоди резати на дрвету калупе за штампанф иконица, и изумеу црнило, да калупе те намажу, иа на њи папирг ил нергамент пригнЉче, где онаи изрезант. ликђ на папиру остане. С' почетка су били и калупи и скинуте иконе врло грубе, едва се разазнавало, какавт. е лшп>, павт. оу приморани били подђ ликове и име изрезати, да се зна, шта икона предотавла, Мало по мало ишло е све лепше, асвие и чиетие, и онда су почели у те подписе не само по едине речи, него читаве стихове из св. Писма резати и тако год. 1420 дођу на ту миеао, да место иконе читаву плочу дрвета стиховима св. Писма изрежу, и то на папирЂ скину, и иође врло добро. Тако се започела књигопечатна: само, ко е хтео читаву књигу печатати, морао е толико плоча дрвени имати, колико књига страна има, и морао е на свакои плочи иисмо по писмо овако редом како у књизи стое, и то на леву руку изрезано имати, пакг онда ихг са црниломЂ намазати, и папир на њи притиепути. Таи е посо ишао страота споро, Резан-ћ е коштало силногђ труда и силногт. новца, а посо сила груб излазио, окром што се мекано дрво сваки часкварило. Аласа тако изрезаним даскама могло се брзо више стотина књига наштампати, те тим постану књиге еФтиние. Тако е наштампао неки Лоренц Костер у Харлему у Холандии више различитв књига, пакотуддоказуго Холаидезци, да е књигопечатнп кодђ њи измишлФна. Онда дође Гованг Гутепбергг (рођенв 1397 у Маинцу у Немачкои) на ту мисао, небили се могло ттамчанЂ књига и другчие удесити, и прониђе, да нереже писмена сва увдно иа едну плочу, него свако башка; и узме букове штапиће, (отуда име буквице, и букварт., немачки бухштабен) све «дне величине, изреже на сваком томг комадићу озго на глави по едно писмо, пакЂ дрвца та писмо по нисмо по чне у целе речи слагати, као што се и данас слаже, и њи уедно везивати, и цр™ нилом намазати пакЂ тако штампати. Отуда се види, да е ово прави изумелац те толико по науку и изображенб света важне вештине. Овимђ књигопечатнФ начином то е Гутенберг добио, да е после одпечатане сваке стране у књизи мого одма сва та дрвца развезати и разложити, пакЂ одиа ихђ опетЂ у нове речи слагаги и с' њима сасвим други слогђ штампати, и тим књиге 10 шђ далеко већма поеФтинише.