Školski list

418

уетроити, и полагано еа лакши на тежа етупати, а ако е еиу чаино што тешко запитао опетт, полагано на лакгае еићи. Кодг овога питамћеи. ученп начина наиважние е то, да еу питана правилна а на та ће ее учитељ научити еамо прилЂжнимђ упражниван-ћмт., и пажњомт. на добре образце. Овде су наиглавнин нравила елЂдећа: 1. Свако питанћ мора бити онредел1>но. НеопределФно е питанћ, кад -б е на нЂга вишестручант. одговорт. могућапЂ. НитанЂ бива неопределЂно, кад е предикат неоиределЂн или врло пространг. Тако су сви помоћни глаголи. Одт, отихђ се мора учитељ у питањма чувати и њи што вигае може избегавати. На питанћ н. п. Каква е кућа? ил: шта има дрво? или; шта мошешЂ ти? даде се сила различито одговорити: а с' таким питањма не само да науци ништа поможено ние, него се ишњ неизвестниомт, начини. 2. Питаи-ћ мора што краће бити. Свака еувишна реч децу забунме и часком пажнн) на мнмогредне ствари окрене. Такове излишне додатке има многи учитељ обичаи ил на иочетку илт, на краи питанн пришити, као н. и. ћу садч, да вает> питам" или „кои ми одт, васт. уме то казати" или „де да видимт,, ко ће ми на то нитан'ћ наиболФ одговорити умети" и т. д. Оваки додатци само разговорт, и питанн гннве, и само су знакт,, да учитељ свогт, иоела неразуме. 3. Питаћа реч мора оштриим глаеоударенЂм изказана бити. У свакомт, питанн) има по една реч, што езгру иитанн сачинава, и око кое све осгале речи само као припомажући поређане стое. Ту реч вали еа лчимт, гласоударенБм означити, а где е нуждно шо хошт, и на еасвимт, друго место у слогу речи ставити. Ко» е та реч, на ком гласомг нче ударити валн, то се дозна изг тока и реда, у комт, нитан^ едно за другимт, иде. Н. и. реч е о састанку 1осифовомт > са сво!ом браћомт, у Египту, п нита се, шта е тада 1 осифђ браћи реко. КадЂ се удари гласом на реч: ш т а е, ту се иита за садржаи говора; кадЂ е међутимЂ дохно говорЂ на заповести, кое е 1 осифђ слугама издао и после се опета окрене говорЂ на оно, шта е браћи реко, онда ее удара гласомЂ на реч: браћи, а кадЂ е међутимЂ и речЂ прошла, како е 1осиф браћу обдарио, и пита се, шта е реко, онда удара гласомЂ на реч реко. 4. ПитанВ мора само еданЂ видђ имати. Невешти учитељи имам обичаи одма иза задатог питанн нечекамћи одговора одма то исто питанћ другчие обрнути. Запитам н. п. како изгледа