Školski list

476

ски Витезда (езеро милосрд1а), и око ииа пет-в иреддворн, у тБгаа лежаше множина болестнмхг, сл^пихђ , хромихг, сувихљ, кои чекаху да се вода покрене. И кои наипре удазаше, пошто се вода замути, онаи оздравлнше, макарт. каква болбств на н4му да е бмла. А ту бЂше еданЋ човФкђ кои е 38 година бмо болестан. КадЂ 1исусг овога види и разумФ, да е већг много година болестанЂ, рекне му: „ХоћешЂ ли да будега% здравг?" А болестнбш одговори: „Да Гоеподе! Али немамт. чов^ка, да ме спусти у купку, кадт, се замути вода , а докђ а дођем-в, другш силпзи пре мене!" ТасусЂ му рекне: »Устани, узми одар твои и ходи!" И одма се исцФли човвгег таи, и узевши одарг свок иђаше. А таи данг бЂше субота. Сада говораху Жидови, кђ ономе што се исцФли: „Данасг е субота и невалп ти одра носити!" А онђ имђ одговори: „Кои ме исц1зли, таи ми рече: Узми одар твои и ходи." А они га запмтан»: „Ко е таи човЂкч, тито ти рече: узми одарг твои и ходи?" А исц 1 зл 1 знбш незнаднше ко е; ерт> се ЈисусЂ уклонјо, будући да е много народа бвио на м$сту. А потомђ га нађе ТисусЂ у цркви и рекне му: „Ето си здравЂ, више негрФши, да ти што горе не буде!" Чов4кђ таи отиде и каже Гудеима: да е оно ГисусЂ, што га е изцћлш. И зато гоннху 1удеи Тисуса, и гледаху да га убт, што то у суботу чиннше.

СаибЂ. (бдна прича.) У Персии беше еданЂ славанЂ учитељ по имену С.аибг. Он беше врло сирома, али сносаше својо судбину мирно, како мудру приличи. Само му едаредЂ жао паде, што 6 осђ ходити иораде, ерт> у сиротињи неимаде зашто обуће кугшти. У томе незадовољству нође у цркву КуФу. КадЂ унутра уђе, опази едног богалн, кои безЂ ногу беше и мора се по земљи вући. Одмм СаибЂ руке небу подиже и узданувт, рече: „Хвалати милостиви Воже, кон ми ноге даде, те ходити могу; оваи би ихђ 6 огаљ и босе сђ наивећомг радоети примио и више него царево благо ценио, кадЂ би ихђ само добити мого!"