Školski list

510

Шта ће садт. лисица? Да моли? Да прети? Да отима? Не. Ућути, па чимђ куракЂ одмаче, прекимЂ путемЂ пре у курнчК У РУ П У Уђ е негЂ куракг. „Остави мое дете — викие лисица — другчие ћу твого подавити." Тако изменаго децу и свак свого прими†разиђу се. Међу улама нлкадт. вере нема него или насилЂ или лукавство. Зима. (бдно опиеан^.) Што е у дану ноћв, то е у години зима. Мракгв и ладноћа то су господари зимњи. Пара у ваздуху смрзава се и пада не као киша, него као снегЂ, и вата се не као роса, него као инЂ и слана по земл.и. У ледене окове оковани стое потоци и реке, у тврдЂ оклопђ и белу снежну кошулго стегнута земли, све образи смрзнућа и стеге. Празна и пуста стое полн и њиве, а дрва гола; по ваздуху ни едне мрвице нема, коихт, се пре читави роеви туда виаше, — све сбрази празнине и пустинб, Сасушент. влатг и савело лишће негдашњи украсг полн и дрва еадЂ е играчка ветру; шуме и пола и ливаде све голе и увеле, или мхг покрива снегЂ, што на дрглго гран$ савин и теретомг ломи, — све образи старачкогЂ изнемогнућа. Токт. сокова у дрвима престао, ништа нерасте; сва дрва као у дубокомЂ сну почиваго. Али и силни животинн билла застаго, и силне животинЂ као растинФ леже и спаваго зимњи полумртви санг. Али гледни малко побол1з и видићеш, да е зима време илпдама илпда у сну као у колевци живлЂћи клица, кое у своимђ лгоскама подђ земљомЂ ленге, тако е неброино семе, иупци и ница одђ инсекта итд. што свудт. разасуто леже. Низђ гробове стое колевке, низђ веиуће и тренуће младЂ снагу прибирагоћи животђ. Али зима е цветЂ дружевнога и душевногЂ живота лгодскогђ. Повученима с пола у топле собе отвараго се срца и душе као мирисно цвеће; зима ихђ едно низђ друго сабин, а сан е вавекЂ одморЂ и подмлађиваиЂ и окрепљиваиЉ. Невала дакле помести (занЂ са смрти, ни мирЂ са мртвиломЂ, ни подмлађиван^ са старачкимЂ изнемогаван ^мЂ. Подђ ладнимЂ корама и