Školski list

шивати таМну Евхаристје или Литург!ш, и безг сумнТ;, старалису се што в&рше иодражавати пршгбру свога учителн. Но у светимт, кнћигама нбиховмјгб неналазимо мм подробногг описашл о томг, како су они ову свештену раднш свршивали; да, и едва е могла бмти у то време нодпуна еднообразностг, кадт. е Дз г хт. Светвш непосредно упућивао савршител4 свете таине, и давао имђ шта ће говорити и д4лати. На основу н 1; кихђ р4ч1И у апостолскимг списашама, и по сведочби древнБ1хг отаца цркве бмо е у апостолскои Литургш овакавг поредекг: она се починнла поучителномг бес4домг ради укрепл^нл у в4ри новвгхг ученика и ради доказиванл важности таинствене и небесне ране, кол ће имг се дати. Затимг кадг су ови већг ердцемг доволбно приправлТши 6бш 1, усталли су сви на молитвуи старешина изговор!о еБогу молитве, кое неб^ху одпре смишлТше, него говорене по надахнућу одозго. После молитве предлагао е онг лебацг и чашу с' виномг, по нртгћру 1исуса Христа; спомиило е Шгову лгобавг и доброчинства указана роду чов&ческомг: благодар1о е за све ово небесноме отцу. и молт га, да пошл& доле Светога Духа, да се освети предложенни хл^бг у нраво т4ло, а вино у праву крвг Христову. На то е цј.ла скупштина вЈрушћихг потврђугоћи свое единодушје говорила: амннг. Затимг е хл^бг раздробл4нг на честице, и сви г/прип причешћивали су се с' побожношћу, а служба се свршивала понн4мг псалмова' и новбшб молитвама. После службе с4дали су по источномг обичаго сви присутствугоћи у истои молитвенои соби и свршивали су втр# дмкдби, коа се справллла изг онихг дарова, кое приношаху богати у цркву, за знакг христшске лгобави, и за ранеиЉ сиромашне браће. Ова братолгобна гостба држана е с' почетка у гд!коимг црквама пре Литурпе, али то е после забрагЉио, и доцше свети сабори одредили су, да се само они см4го причешћивати, кои тога дана нису ништа ели. Одре1)енога дома за скупштину у првБШ мах' н1е 6Б1Л0, него су се в1;рни састанли на молитву у кући едногг или другогг изг свое средине. Уредителви оваквБгхг скупштииа 1 бвии су у 1ерусалиму сами Апостоли. Но почемг е нвихова главна дужноств бБ1ла пропов4дати БожЈго науку, а ие о трапезама бригу водити; то су имг за помоћнике у овоме послу изабрани седморица поуздаивгхг лгод1и изме^у в4рнБ1хг, кое су Апостоли рукоиоложили, и кои су прозвани дјакони (служителБи). Сви они, како Апостоли, тако и дхакони неуморно су се трудили за благо обштине, и што су годг иредузимали, радили су по обштемг савЈтованго и сугласћо. Не-