Školski list

Јб с' коим занатом, нити ће код нас занат код толико пароброда и паровоза, кои за неколико сати сваког занатлиског рукотвора гомилом навуку икада са оним горнБим варошима конкуренцие издржати моћи. И опет код кас чим се поведе реч о заводу нове школе онога часа нзађемо на мегдан са гимназиом иреалком,а и непомишламо на земл4делску и трговачку школу, кое су нам обе далеко прече и кад неби од они ни едне имали, некмоли кад их толико и тако наблизу имамо (Нови Сад, Врбас, Сомбор, Баа, Суботица, Сегедин, Кикинда, Темишвар, Вршац, Бела Црква, Панчево , Бечкерек, Карловци, Митровица) да своим котаром ни неколико сати незаватаго. Дал е код ови околности тако преко нуждно да се сад и у Сентомашу реална школа огвори ? бсу л' те што их на четир пет сати растоанн ииа тако децом претоварене, да нема више где да стае, и есул оне толику корист показале , да би нам и една едина агрономска школа тако сувншна и од штете била. Ми држимо , ако се доиста и у Сентомашу реална школа отвори, де ће опет силан новац у тартанк отићи, а да се кржули и ма на србском езику, али туђинка издржава коа никад уцветати неможе него ће кржав ил никакав род рађати, а заузеће место нашои наирођениои, коа нас сваког блага напунити може. Камо срећа, кад би се и од ти реалки, што их већ имамо могла нека сасвим у агрономску школу претворити, и кад би се уза сваку додале и ове практичне агрономске катедре. У Срб. Дневнику нзговорено е прошле и предпрошли годииа сила знаменити речи о потребн н користи земл г ћделске школе ; онде е наситно разлагана корист те школе не само уобште, но баш за наше околности , а и изнешен е на рачун род н плод наши реалки, зато мећемо оне речи на савест свпма , коих се тиче ту школу отворити, нека непожале труда шш едаред све оно озбилвно прогледати, и врло би волели, кад би онаи нвно са своим мн1;н1;м изашао, кон реалну школу у Сентомашу предпоставла агрономскои, да опровргне оне основе Дневника, и да повуче паралелу, да видимо шта е то , што толику превагу реалки дае, а то зато иштемо, да се неби после том лгобавлго реалке закалли, да на све пре смишламо него на, оно, што нам е наипрече, и све пре тражимо нег оно, што е наикористние.

ПОХОДЕНФ ШКОЛЕ. У поединим аустриским провинцинма иде од 100 деце за школу способне оволико у школу: у Моравскои од 100 иде 99, у горнБои и доинои Аустрии 98, у Ческои 96, у Штаерскои 80, у Угарскои 60, у Венецилнскои 32, у Далмации 18 , у Галиции 16, у Буковини само 10.

II о п р а в к а. У Шк. Листу бр. 2, стр. 26, врста 6 озго изостадесу случаМно ове речи, кое одсек онаи завршуго; „да Господ свечуе" кое вала онде додати.

Лист оваи Излази месечно триред: сваког 10, 20 и последн&г, Цена е на целу год 4 фт . на по год 2 фт.

Изд. и уре^уе Др I). Натошевић, — Шгампа крадћв. угар. свеучид. печатнл. * л - „ - ■ ,