Školski list

школски жт. Брои 5. У Будиму 20. Фебруара 1864. ГоД. VI.

Свештеници и школа. (Продуженб.) Видили смо одиошен4 свештеника према школи, да видимо ипрема учителго и деци. Свештенику е цела паства поверена, он е први учителБ у обштини, па зар да децу, кад су до школе и науке дорастла занемари? Има прилика, да и ово бива, ер обштине немарећи за науку деце мш пису школе отвориле, али то су бар овуда код нас изузетци. Корист науке—овога единога спасенн—позната е данас већ свакоме толико, да гдегод само по едан родолмбив човек устане и срчание се овога наизадушниега дела—подизана школе—са свошм обштином прихвати, он га пре нл после н изврши. У иас е хвалаБогу врло мало шш тако удии несретни обштина, кое сво-з школе немаго, а и где има, само е неатост старешнна едино ;рива. Одуда сесажопо себи види одношен4 свештеника ирема учителго. И учителБ чи I у обштину стуни иостае члан те исте пастве и то едан од наиодабрании, кои е тако^е новерен свештенику као пастиру у Христу, као душепопечителго, и свештеник га има пазити, као и свакога другога члана те пастве. А учителв ирима на се да место тога пастира децу учи и воспитава, на кого е службу од саме цркве поставл^н, и од самога Спаситела позван за служителн нбговог св. закоиа,. ер има од Спасителк позив: »паси мое нганвце" Но томе ние дакле учителБ слуга свештенички нити н4гова подлога, но н4гов местозаступник у томе важном и светом делу науке и воспнтанн овога младога стада; н по том невидимо између нби као служителд цркве и Господа ни разлике баш ни одстоанн. Ни у цркви нема госнодара ни слугу, само е Вог Господ, а црковне старешине само су оци у Христу. Као 5