Školski list

106

Срби у Угарскон. (За читанЕ сгариои деци.) (Продужсн4.) Ио смрти Змаидеспота, кои деце неостави постане србски деспота {јорђе Бранковић син Стевана и маике Анђелие, коа оно по смрти свог мужа Стевана из Арбанаске у Срем дође. Но Ј?орђе се наскоро покалуђерп и буде српски митрополит иод именом Максима, а владу преда свом брату 1овану. Оба ово брата седили су у Срему у Кушшову п ту су са св010м гоначком воиском дуго времена Угарску од Турака закланали. Н би обое заедно са Маиком Анђелиом чинили су своме упгЈзтеном народу неброена добра и закланнли су га од турског иасилл, зато их народ п даиас као свое велике добротворе и светител4 слави. И они су по обичаго свои стари подигли у Срему свете задужбине красне манастире Крушедол и Опово, у коима е многи бедник у оно доба помоћи, заклона и утехе имао. А кад после Турди све већма на Срем навалвивати сташе премести деспот 1ован свом столицу у Беркасово, где се и дапас зидине од н4говог градића виде, као оно Змаивукове на Сланкамену. По смрти деспот 1оваиа г. 1503 позове н4гова удовнца п&говог по Маики Анђелип рођака захумског кнеза Стевана Штилнновића из Паштровнћа у Срем; коп дођеи владу прими. Оваидеспот био е едан од наипобожнии мужева а наимудрии гонака, кои е не само умео мален своннарод од превелике турске силе закланнти, него е н4му и неброииа добра чинио. И оне подигоу Фрушкои гори две красне задужбпне манастир Кувеждин и Шишатовац где се и данас н^гово целокупно тело као светинд чува. За владе овога деспоте стану Турци са великом силом на Срем навалвивати и он иемогавшп томе одолети остави Моровић, одкуд е неколико година Срем закланно и повуче се г. 1508 у Бранвску међу (Баранго) у град Соколош (Шиклош). 11ресел1зномнароду требало е ту Још внше помоћи, и Стеван е чинио неброена добра имилости, зато га н даиас народ као свог светитела слави. Деспот овап умре 4. Окт. 1515 ис' нбим се угаси србско деспотство и на овоб страчи, ер наскоро затим Турцина муачкоп биткии ове земл4 заробише и своим пашалуцима учиишне. Срби су и после прелазили у ове стране, али нису више сачинавали никакво државно тело, нити е то под турским господарством можно било, него су у већим ил манвим четама под своим капетанима и воИводама баш у она наИстрашниа турска доба