Školski list

152

управу, с' коии се особито показа код градића Обрхауза близу Пасаве, отуда горишом Франдузе избади и град задобне. Али се ц оваВ рат на брзо сврши и Милутиновић дође натраг, па добие да Саву на Босути чува, да неби Турци, кои тада са Србиом крвава рата имаше, на ову страну упадали и штету чинили. После буде наређенза директора при премераванго шума по градишкои, бродскои и варадинскои регементн, кое он на толико задоволвство сеи свои старешина изврши, да многе старие Машре претекавши Обрстлаитнантом у Градишки постане, где чувагоћн кордон и гоначки одбингоћи силне оне турске пустаие и побун^нике силно похвал4н буде и исте г. 1809 за многе свое ту учшгвие заслуге постапе Обрштером. Одма затим узмеТошица (тако су га н4гови звали) регементу својо поправлати. Сваке зиме држао е он са оФицирима праву школу, где их е учио воине предводитп, ман^ и веће битке и боеве управлнти и иобеде гоначствоми вештииом одржавати. Он е зиао сваком ОФициру у селу посла и забаве задати, да селане и села оправи и у лепши ред доведе. Он е лгото гонио сваки неред у кућама, на улицима и у полго и зло нагрђцвао све шмнице и псоваче, све потричаре, крадлвивце и невалице, а правду е у наМситпиим ситиицама наистрожие и наисавестиие изтеривао. Он е све послове и дужности домаће, пол^-ске, обштинске и остале строго и свако на свое време гонио; он е дао оправити путове и све их лепим дрвл&м и воћкама засадио; дао е свуда мостове назидати, баре на водопусте изсушити и земл^ израдити; оправио е свуда цркве и школе; начииио е низ Саву од бродске међе па до Кабаша и отуд до Орловца планине 6 хвати широк и 3 хвата висок насап и тим силну ораћу землго народу од воде снасао; ои е у Градишки сила лепа реда завео тако, да му е онде као некад барона 6<гте Лгобибратића, кои е 60 година пре н4га ту био славно име осгало, кое сав онај? народ и данас споминЈ и слави. Он е више реда у цивилном оделу обично сам у лов ишо, и том приликом сретагоћи граничаре кои га у том преобуку непознаваше изпитивао и тако дознао за све ОФицире, свештенике, учител&, трговце и све остале лгоде, вакив кои биаше, иа кад е после званично по селима ишао, он е сваком особито грешећем погрешке пребацивао и световао, да се остави, и сваки се уиропашћавао од чуда, од куда он све зна. Да мн4на свои оФицира позна и да вндн коликоетврда характера кои чиниосевише реда,