Školski list

267

уворнли. да 6 землн округла. Путук)ћи тако пронађене су силне непознате земл^ и острова пуно непознатн растшш и животнна п различити наВвише дивљи народа. Противу ови доказа о округлости зелл4 могло би се ово рећи: кад е землн као тане округла. онда мораш они лшди. што оздо на н>ои живе ногама у вис а I лавом доле у ваздух висити. и морали би лгоди и куће при обртанм земл4 сваљивати се и одпадати од н4, као оио блато с точкова од трчећи кола. Али ко тако говори. валн да иомисли. да сваки човек држи. да ч оно доле. што му иод ногама стои, а оно горе, што му е изнад главе. Тако <з код сви ма где иа земљи станугоћи лгади. иа дакле н код оии, што с' друге стране на земљи стануго. Сви, пак п опн оздо нду и стов исто овпко. и неосећам, да висе главом доле, као што се пи намн то нечнни, коисмо н>има исто токо доле, као они намн. 1ош лакше ћемо ово сватитн, кад иомислимо, колико е грдно голема земли према нами н према свима на н,он стоећнм стварма. Навголомиа нланина шш према танету земл-1 ии толЛо велика, као ситно зрнце песка на наИвећоб бундеви: а колицан е човек ирема планини! Замислп себи тане с мил4 велико, и на 1гћму мрава; томе ће мраву свуда тане под погама, а леђа горе стонти, шпо он озго по танету ил озДо, Исто «•: тако и с лгодма и са свпма осталнма стварма на зечл>и: а што се тиче величине, то е још мрав према том од мил$ велнком таиету далеко већи него човск нрема овом големом танету земл4. На оно иитан^: како е можно, да лгоди и куће при обртанго зелл'1; тврдо на н.ои стое, а да се несвалгого пи одпадаго од и4, имам приметити, да е узрок том привлачна снага земл§, котм их она себи нривлачи и на себи држи. То виднко н на кишним капљнцама, кое су. снла лакше те би и лакше одлетити могле, и кое се високо нзнад земл4 у облацима начине, па опет доле земљп падну. Дигни камеа од землћ и пустн га, он ће одма земљи насти: баци га у вис , иаЛвећом снагом , опет доле падне . ер га землн себн вуче. Та снага земл& зове се прпвлачна, и има то своиство. да уираво к среди земл4 те;ки. отуда пада свака тежа ствар с виснне право стрмо . а не косо. Ту прнвлачну снагу има не са.чо земли него и сва остала светска телеса, н што е кое тело веће и теже, то има и те нривлачие снаге више. отуда се она другчие зове н сиага тежине. Том снагом нривлачи сунце кое е милион пута веће од земл^ землго, а земља. кон е илндама пута већа од месеца месец: то е снага, којом сунце землго, а земла месец за собом вуче. Ту нри-