Školski list
155
чини; ер нам у том месецу природа после толвки суморни п снежни дана наичаробнш изглед отвара, да се после дугог дремежа наша душа наужива а срце наблагув. Као што е познато овде е сваке године дечш манлес држан, па се ни ове године та велпкадеч1н радост не Ј т скрати, него надгледан$м и старан$м наше г. г. учителн имасмо и ми гоче трећи дан Духова лепу забаву гледећи чилу и задоволвну младеж, како се невино весели и забавла ; и како дивно у шали и игри ужива оваи радосни и едва дочекани дан. Како е дивно било погледати веселу дечицу при поласку у шуму сонборску, тако названу Шикару, где се маллес обдржавао. У свачјои руци в:к)гала се зелена цвећем искићена гранчица, из свач1их груди орила се весела песма, а осмеД задоволвства и ведро чело сваког детета изражаваху неоппсану радост, кон им се у души рађаше. Па из школе, где су сви тако скјпл- В ни били, дођоше око 8 сати свирком праћени наипре до куће свог школског управителн г. Николе Вукићевића; ту отпеваго едну лепу пссмицу, па затим се упуте право пут „Шикаре." Дан е био красан и топао, а шумица е дивно разастрла свое лиснато крило, те е лепо примила певамћу младеж у свое зеленило, где е цео дан весело у народнои игри и сигранго, у певанго и невинои шалп пробавила. Силан е свет изишао наполб , особито пак родителви дечш, те гледећи раздрагана чеда свон и сами се топише од милине и веселл. Забава е текла све до мрака. Око 8 сати у вече деца са своим родителвима врате се у варош, а за нвима се и свет помало разилазити стане, док се опег све у шуми не стиша. Оваи нам е дан врло лепу успомену у души оставио ; а напоследку 10ш пропустити не можемо а да не споменемо ревност наших пошт. г. учитела кои су се око тога нко, заузимали и ову забаву тако лепо удесили. Особито Још г. Николи Груићу благодарити морамо што е сву бригу и старан^ о том водш, те е неколико лепи песмица дечицу складно и умилно певати научш, чиме е целу публику на овои свечаности гадоволвно. Живили!!! м. н.
Школске вести. УЧИТЕЛБСКИ ЗБОРОВИ У БАВАРСКОД. Из Учителвских зборова у Баварскои год. 1864 и 1865 држаних подиешени су правителвству многи красни предлози за поболшан^ станл школског, од коих ћемо неке овде навести : 1. Да се местни школски фондови свуда заведу. 2 Да се школска годима свршуе у првои половини Ман, како би сва дчца што преко зпме у школу иду, школски течаи свршити и испит положити могла; ер искуство показуе, да по селима у то време деца школу оставлаго због посдова подбских.