Školski list

258

и издржаваго главну школу за свого децу, показуго тии, да тш нимало свести немаго о своме положаго, да им ние на срдцу благо свое деце, и ма да су како иначе вредни, ипак неће оставити право благо деци свошИ у нагомиланом злату, него ће их баш тешко набавл4ким богатством несрећнима учинити, оставивши их незнал^це, глупе, неспособне за одржати се међу вешпим и способншм од себе туђинцима. Право вели она стара славенска пословица, кого сам у детинвству мом од старих Србала слушао: гл&пом# нтомогднзтх еоглтстбл, ШК^ПИТХ М^дрости ИЗА1рСТБЛ. а 1ош горе чине они грађани, кои о своме трошку туђинцима подижу велике школе, у коима ће као из малости и нбихова деца учити се моћи. Туђинце ће те школе подићи, ер су за нби и у нбиховом духу, на нбиовом езику и за нБихову децу удешене, а нашу ће децу те о нашем трошку подигнуте туђинске школе физично , морално и интелектуално стаманити, ер ће се морати у нБима мучити, учећи што неразумего, и неразумевагоћи што уче, и ер ће се у тим школама деца наша одродити, од свое цркве и народности одтуђити и постати за практични живот много неспособшш, него да у школу нису ишла. Вала нам дакле у свима варошима и варошицама подвзати србске главне основне школе. Вршац, Нови Сад, Сомбор, а сад Богу хвала и Кикинда пођоше у том погледу унапред. За нБИма нека и остали грађани наши следуго, пак ћемо скорим и ми доживити у свима нашим варошима србске главне или грађанске школе. Но да би се знало шта се има у грађанскоИ школи предавати, то ћу л овде, на позив неколицине ревностних управитела и учитела, родолгобиво обштинство наше упознати с планом учена за србску четвероразредну главну школу, по ком се плану у едноД или у две школе наше доиста поступа, а ио коме би валало, да се и у осталима ради. Но пре него што изложим таВ план обучаванк, споменути морам, да су грађанске школе свуда подел^не по полу, т. е. обашка постое мушке, а обашка женске гра^анске школе. Само се у гдекоим школама, где е мало деце у I. основном разреду уче сва деца заедно, а у висшим основним разредима отдел4на су. Ово поделен& изискуе не само разлика у воспитаванго и у характеру едног и другог пола, него и сама наука у нечему другчиа бити мора у мушкоИ, а другчиа у женскоК