Školski list

265

дворишту налазе, и на потезовима по такту у ваздуху в писалБКОи на табли. Ово двоструко приправлан^ иде успоред с наукои гледанн и израђуе се за првих шест или седам школских неделн, сваки дан пре и после подне по 1 сат. 2. Познаванб и писан4 малих писмена, познаванћ великих рукописних, малих и великих грађанских и црквених писмена. — Спанн'1 писмена рукописних и грађанских у слогове в у речи, считаван4 на табли, и на штицама; слаган& писмена у речи по писмарици. — Писанћ слогова, речи и малих реченица успоред са учен^м писана и читанн. 3. Вештбан!; у читанго из Буквара од стр. 5—18, ирукописнога на ср. 51 и дал§. — Све ово учи се по упутству у Школ. Листу за 1866. год. Бр. 2—12. На краго првог полгодин, сва деца, кон су редовно у школу долазила, треба да знаго сваку србску реч прочитати и написати. Другога полгодид учи се писанБ и читанћ отдел&но и то: а). Из писанн уче се првих осам неделн писати велика писиена, сваки дан по едно; уз то се вештбаго деца у писанго речи, почингоћи их са великим писменом, и раставлнгоћи на слогове. — Последнн три месеца пишу деца у прописима, свако после подне по едно кратко изречение из одабраних школских пословица (види Читанка за IV. разред. стр. 91—94) наИглавнИа Еванђелска изреченил подел^на на малене реченице, што се из три четири речи састое. (Тамо, стр. 5 и 6). — Притом се задае деци да у дане одмора преписуго речи и изреченин из Буквара ради вештбана у преписиванго. б). У србском читанго вештбаго се деца сваки дан из Буквара, и треба да у овоме дотле дотераго, да на свршетку године не само сав буквар, него ма какву другу србским грађанским словима штампану кнвигу течно читати умего. Уз читан4 механично, кое е у овом разреду главни посао, приправлнго се деца и за разумеван^ и употреблен& прочитанога. — Све букварске приповедке и окром тога мш неколико моралних приповедчица из „Бисера п драгог камена" имаго деца своим речма лепо приповедати. Уз то им се дае наочигледно поука : о слушанго родитела, о чуванго здравлн, о поштованго старшх, о благодарности, о учтивости и услужности, милосрђу, побожности, истинитости и искрености, о слоги, о СправеДЛБИвости према туђем мманго, о трудолгобивости и умерености. —