Školski list

118

окром неких тврђих места и иретераго их преко Саве; а идуће их године истераго и из Београда, после и из Видина; на Нишу их преко 10.000 изсеку и генерал Пиколомин продре до Приштине и отме Арбанаску, а вобвода Баденски изсече их на 6000 код Градишке, и освои већи део Босне. У свима овим победама сила су припомогли и овострани али особито онострани Срби, да Турци онако страдаше. Ове победе аустриске буду Француском кралго зазорне, те стане у немачке земл^ упадати и освалти их. То примора цара Леополда да све оруж§ на н4га окрене. Ово видећи Турци дигну поново велику во&ску под великим везиром ћуприлићем, те опет отму Видин и Београд и нека места и на овоВ страни. Наши се борише гоначки, али са малом силом, ер ве лика воИска беше на Французу, не могоше великоВ турскои сили одолети, те тако се учини, баш као да хтеде срећа царску воИску да остави. (Продужиће се.)

Бес1>да о школи и н1зном значенго. (Говорило д4те Томо Человић из Требинн, ученик IV. разреда у школи манастира Житомишлића, пред полгодишнбим испитом 186%.) Пун сладке радости и ут4хе, ступам н данас пред вас лгобезна обштино, господо и мон мила браћо! да укратко о ползи науке, кого школа дае прозборим. Мила браћо! школа е као врт, у коме се дрва саде. Дрва, кол се у овом врту саде, то смо мн мила браћо, кои се васпитавамо, да добри и валани лгоди врененом постанемо. Баштован и радин овога врта ест наставник — учителв наш. Да би дрво могло у свое времедобар плод приносити, потребна му е велика нега и надгледаић баштованово. — Ииа дрва, кон и без неге и без надгледанл вртара доносе плод, али плодови ови есу хрђави, дивлби и немогу се ести — оваковим дивлбим дрвима, наличе она д4ца, коа или не иду или врло р^дко иду у школу, и зато им ум и срдце остае без неге не облагорођено; они су зато после сурови, неизображени и покварени лгоди, кои нису скоро ни од какве користи свЂту — хоће ли се пак, да нам дрво добар плод донесе, с коим се лгоди обрадовати и насладити могу, то мора и вртар да около н4га ради! он га мора од сваке штете чувати, таманити по н&му штетну животишо и црве,