Školski list

128

натера силан род. бсени по едаред заливене воћке водои од куваних костиго или кожица кожуарских чизмарских и других натера силан род. Суве гране на воћкама валн есени до здравца отестерисати и ране залечити. Ако е у време цвета много кинте, а ти свако готро помало воћке отреси. Кокице валл рано готром с дрва отрести, у кесе скуиити па опарено дати живини. НзИболћи су виногради на гожноН страни од брда, особито ако су од истока заклон4ни На пачин т бол& е насадити ћурку ил кокош, ер мирние лежи. Од белих коза слађе е млеко, него од мрких, и од гаутих сла^е него од ро! атих, Зрном ран&на стока бол4 ђубре дае, иего од сена, а од овог болЂ него од сламе. Ждребе вала презати уз мирна и доброћудна конн, да научи мирно бити и доброћудно. По снази питанл прече е сочиво, па пасулв, грах, састрица, елда, наНпосле жита. Кравл^ млеко има више сира и масла, а овчие и козие више шећера. НемирноИ на мужи крави баци на крста мокро ћебе, па ће мировати. Добра крмача опраси у 2 године 5 пута по 10 до 12 прасаца. Вешта газдарица очерупа свое гуске по 2 и 3 ред на годину, те гомилу пера добие. Не остави марвинче да на киши и мећави пред врати дрежди, док ти се прохте да га унутра пустиш. 12. Сваки расад и усев оће свого землго, положаИ, ђубре, време сетве и жетве, кое све мора ратар да зна. Сваки расад и усев има свого особиту рану, па у котв е землви наивише находи, ту наибол4 прин. Сваки расад и усев сиса из землб оно, што му е рана, па ако се ђубрен&м оно землБи не накнади, она изллови. Зоб и раж могу се дваред застопце на исту землго сеати, ал шеница и ечам не. Земла се оре и копа, да е кртиа, па се лакше семе ухвати и има више ваздуха, топлоте и влаге. Ко жито пре жан4 него што узре, добие и зрно крупнве и болго сламу. Ако е на воћки много гранл, вал« слабие посећи, да остале одгуше и оснаже. НабацаИ с пролећа свако вече вунених крна на воћке и ухватићеш свако готро гомилу гусеница. Ако е у време цвета суша, а ти воћке водом шкропи и добићеш више воћа. Топлота, мрак, мирно лежан^ и добра рана сваку животинго угои, а зима, винн! и глад осуши. Изсецана па у сланоИ води натопл4на кокурузовина наИбола е зимна рана за музару. Ко живину са натопл4ном кокуружнБОМ прекрупом рани , сила е пре угои. Ко е према живадима суров и немилостив, биће и према лгодма и према рођеноВ браћи свошИ,