Školski list

394

што се у великом Киевском Молитвослову, (ког сам а у детинвСтву имао и пре 17 година едноД погорелои цркви у долбнои БачкоИ поклонио) под 15-ам Шниа после редовног тропара а кондака св. пророку Амосу назначено налази, у колико се опомин$м ово : „Вђ себ денБ совершаетса паматв преподобнаго Отца нашего Вита монаха." По сво!4 прилици се успомена св. Вита или по нашем изговору светога Вида, у пређашнл времена по рукописним србулнма правилно прославлнла у народу нашем, ер е било као што п данас има на таи дан доста свечара. Кад данас запиташ ма коега од простих лгоди, коима е крстно име 15 1униа, кад е свечар, — одговориће ти : о Влдову дну, као шго други веле о Николго дну, о Аранђалову и г. д. У Исторш Р;>ићевои читамо да е Кнез Лазар Грблановић родои био Катунар из Витанице, сл4дователно из западног кран народа нашег, гд1з су предци нбгова лако могли за крстно име узети Светог Вида, кога и данас браћа наша Далматанци римске в1>ре веома поштук) и призиван) као помоћника од окобол§. У календару новом иод 15-им 1унин наћићете : „Вит" а у народном колендару Матице Далматинске пише баш по народном говору : „Вид." — Да е ова8 светац (можебити у замену азическог СветовадаЈ код христианских Славена особито почитован био, види се одтуда што у Зл. Прагу постои стародревна саборна Црква Светога Вита. (8апс1 УеН'« К1гсће). Напоследку 29. Септембра држи наша црква успомену преподобног Киркка отшелника, а сав народ зове таи дан: Михолб дан или Мишлб дан, и по томе Мшолбски свечари, МишлБске задушнице. Мшолб, Михолб ила Миховилб , то 6 исто што и Михаил. У Синаксару, Минего и у месецословима нашим бадава ћемо тражити тог дана Михаила, али чим загледамо у нови календар наћићемо 29. Септ. Михаила Архангела, коега се слава у свои западнои цркви тог дана обавлн, као што код нас 8 Новембра. Ово мнЗшие свов н сам у предаванБима моима почевши Још од године 1854 више пута даном приликом слЈ г шателБима моим казивао, сада — добивши питан^ тога ради од едног велеуваженог и у народу нашнм припознатог лица, — предаем га лвности, Н. ђ. В.

Д о п и с. В. Г1. УТурјина Ваведение. У душност ми спада читаићеи свету авити, да смо Богу хвала корист првог „Збора" дочекалн, а то е да смо у овом месту „Вечернго Школе" установили, и то беше овии током : На предлог Преч. Г. Петра Чолића местног пароха — Наместника и окруж. Шк. Управителн, закажч се „Седница" у школско# сгану ; у седницу ову буде позвана обштина са представници, и нише други становника. — На оваи позив стекоше се сва позвати; и тада част. Г. бврем Лковл&вић парох и местни директор као председник скупштине разчлани намеру и цел скупштине, и почем в у важиов