Školski list

127

кои овако гласи: „Званичан език друштва у свима унутарнћим саобраштаима е немачки, у саобрашгаго пак с властима, маџарски." Изчнта се устав. — Председник упита скуп, шта на ово мисли; мисли ли у оваку задругу банатских учителн ступити или не ? Сва браћа изаве едногласио: Не! Ми у ту туђинску задругу ступиги неможемо. Прво зато што би ми у таквоИ задрузи везани лгоди били, не би могли свое мисли изразити, почем се говор наш србски примио неби, а у немачком врло нас 6 мало, што смо му добро вични. А боме пашто нам скупа и задруге, кад се разговарати и договпрати на милом матерн&м бзику нашем не можемо! — Лруго, ми неможемо ступити у ту банатску учителћску задругу, што смо ми пре свега учИтелви Србски, а из устава поменуте задруге чини нам се, да се НБОме нека централизациа свиго школа банатских постићи намерава; и ми у задруги тоИ тешко да би могли ствари нашоИ СрбскоН што допринети н урадити, да нам школе у духу православне вере и миле наше народности унапред пођу, па по томе, од какве нам е ч>а0де та Банатскп задруга? Ми хоћемо такву задругу, где ћемо слободно моћи свое србско срцв у сваки пар на видело изнети; где ћемо моћи наше болове и нде како ми знамо и умемо ређати, пак по томе и лека тражити; где ћемо се као равноправна у свему браћа о унапређенго школе и учителвског станл и о просвети народноИ договарати моћи. Ето то е, са чега смо доконали не ступити у немачко маџарску банатску учителвску задругу. Долази на ред: шта да се сад ради? више се дремати несме, ер ће нас друга просвећени народи у прах сатрти! Ми изречемо: да сами едну „Ср б с ку банатску учнтелБску задругу" образуемо, помоћу окружних управителва и конзисторин наши; ер „ко у себи доста снаге неосећа, томе туђа снага не дае мелема! а Изабере се одбор из наше средине од 15 особа, да се о припреманго, сад србске учителвске задруге, брине. Одбору ће ово наИглавнш посао бити: 1. Да се на дотична мести упита, шта е и како е са пансшоним учителБским фондом? 2. Да се за мн4на и назоре стручни наши лгоди упитаго, а краИ тога и авно у Школском Листу и у Застави да се сваки родолгоб, кога се школа и н!;н напредак таче занита: