Školski list

266

да обасл китннсте горе брда и планине, што красе ту лепу зе лго србску; о! ал оно ће брзо да зађе господару од Србие и /1П завие зеилго и народ србски у црну жалост и тугу. Двадесет девети ма0, беше та8 страшни, таК грозни дан, кад ће кнеже у шетнго да по^е, у то ба&но, у то природне лепоте пупо место Топчидер, да се по н!шу прође и наужива чаробне милине н^гове. Висока брда, високе горе и оио дрвл& што е поносито узрасло по високим горама, одавно е сенку свого бацило на страну. Високо е одскочило сунце и све ближе и ближе примичз се залазку своме; оно ће да зађе и опет да се роди и опет да обасл лепу землго србску, ал господара од Србие никад више обасати неће. На високоВ кули БеоградскоН избиа пет! — На двору кнежевом чекаго упрегнута кола, кнез е спреман за полазак у шетнго, цела му е свита своина н4гова, едан побочник и вЂрна сл}та нБгова. Ведра чела, слободна погледа, као гонак коме савест нема аишта да пребаци, полази у шетнго кнез. Китннста свита кнежева пен$ се на кола, частним се крстом крсти и богу се моли, да е сачува на путу од сваке беде невиђене. Ал што кола стов! — што се свита некреће! — што се хати ћуде те пођу па стану! и опет пођу и опет стапу! — дал предвиде голему несрећу, у кого ће одвести иилог господара свог? Ал тко ће 10Ш и зверске ћуди на зло да тумачи? — та то су предрасуде слаби духова, а кнез е слободног, одважног духа, као слободан владалац у слободнои землБИ свошВ. Да! — н4му е на уму потаИна опомена: да се чува, ер се н4му о животу ради: он очима гледи чудновату поаву злосретне слутн4; он чуе речи своине свое, кои га моли и преклин^ „не иди кнеже, добро бити неће" ал бадава! те страоте нема, кол би застрашити могла чисту савест поштене душе кнежеве. — Тз а никоме зла, ником неправде учинио нисам; никоме досадио, ником на жао учинио нисам, н у Србш неприлтелн немам" тако говори кнез, па као слободан владалац слободно заповеда: „друга кола друге хате даИте!" а што кнез заповеда оно се слушати мора. Кроз улице Београдске проездише сдИна кола. То беше жнез са господском свитом свошм. Поносни хати лете као да