Školski list

317

њиховим, и против којих дјеца најввше гријеше: покораост , ноолушност, правдољубије, узајино трпјење и сагласје, марљивост, скроиност или смјерност, како у цркви и у училишту, тако и на дому, кад из постед>е устпју или кад лијежу, кад су на молитви, и т. д. Особито треба дјеци у срце уљевати љубав к Исусу Христу, који је благословио дјецу и рекао; „Пустите дјецу нека долазе к мени." (Марк. гл. 10, ст. 14.) Што се тиче скрушења које је неопходно нуждно са стране онога лица што се каје на исповијести, к тому треба да приводи свештеник дјецу тек постепено; јер искуство доказује, да никаква жалост у дјецн није дуготрајна. По томе, да би произвео у дјеци скрушења, духовник је обвезан не просто питати дјецу да ли се скрушавају с гријеха, но овако од прилике говорити: Љубиш ли Господа Бога ? Оа је добри Отац свииа нама. Он даје свама нама јело, одијело, срећу, радости ... Но Он љуби само добру дјецу, која не чине никака зла и љубе добродјетељ; а ко гријеши против воље Божије, тај врло срди Бога, тога Бог не љуби . . . Зар теби није жао, што си расрдио (-ила) Оца небеснога? — Казати се може /Цеци, камо ће отићи добра, а камо иеваљала дјеца, и наговјестити, да се ономе треба гријеха чувати, који хоће да наслиједи рај. Није надати се, да ћз дјеца дуго памтити дату јепитимију и да ће кадра бити испуњивати је; зато ваља дјеци давати лаку јепитимију, која к отоме не траје дуго, а настојавати да ју испуне одмах послије исповијести. превео Богдан Кузмановић, парох и конзист. савјетник.

Записник. србског првог збора учителБСког протопопства Темишварског држаног у 20 Аугуста 1863. од 10 дополједног сата пре подне, у обштинској Темишварско-градској дворани. ПредседателБ: Прсчасгни г. прота Темишварски В асилие Табаковић Перовође : Владииир Павловић учителв Мало-Бечкеречки; Светозар Миладиновић учителв Сочански. Првсутни од стране свештенства: Г. г. Днонисив ХристиФоровић парох ђирски, 5°Рђ е Петровић Наиестник Станчевачки, Арон Стојановић парох Рудњански, Кузма Станић парох Темишварски, Василије