Školski list

44

Изземљописа. У овај одсек имали би важнији предмети из II. читанке обширније израђени ући. Угарску сасвим обширно ставити, о земљишту, производима, народима по вери и језику, рекама, брдима, главну управу, жупаниске власти, главна места особито она где јака трговина л радиност цвета. За овим: о Аустрији, њеним деловима, житељн по вери и народности, њеним нроизводима и радиности. После: о Балканском полуострову. На последку о земљи њеним деловима, житељима и произиодима. Тако би од прилике наша деца добила појам о целој нашој кругли земној, а особити имала би пред собом користи које на њој као људи уживати могу. Из природословног — физичног земљеписа. У обширнијим чланцима проучиле би се важније ствари из III. читанке а додало би се јошт о створу наше земље, како јој постаде кора, брегови, реке, мора, језера; о земљетресу и о бреговиим што ватру бацају. Из Србско повести. Повестница би имала сва ући. То се разуме да би се и овде избегавала претерана обширност. Како су деца у трећем разреду украће Србску повест већ учила, то ће сад овде у толико лакше ићи и полазна знања ова у детету већма укоренити, па су с тим млада Србчад наша а с њима и народност наша много добила. У овај одсек могу ући и из обште еветске повести важније ствари: како нађоше Америку, описање првих Христијана, Велизар, Сократ, Цар Дукљанин и овоме равне. Уз Србску иовест ушле би сходне и важније Срб. народ. ијесме. За овим би дошао читав један одсек, који би садржаво разне занимљиве чланке и био би као нека „забавиа читанка." Ова би се тако удесити имала да деци неосетно што је више могуће Србско читање омили. При крају би били колико је по потреби могуће даље иродужени арапски, црквенословенски и римски бројеви. Тако би исто могла ући овде при крају и нека најобичнија знања из ђеометрије и мерења.

Правопис био би у читанкама најновији. Ради олакшања у овоме била би у II. и III. читанци нека најнужднија граматична знања изложена. То се по себи за све читанке разумети може, да сви