Školski list
41
својски издавање ваљаних — ал само ваљаних! — дела, која ће да нас унапреде душевно и материјално. — Та кад би само једну десетину од оних излишних трошкова, што их избацимо на сујетне и које какве безпослице, дали на просвету па и тиме би већ млого учинили?Будимо браћа, будимо људи, сљедујмо примеру св. Саве! претходимо свом народу ваљаним и узорним примером. Поучаввјмо га и словом и делом, како коме донесе прилика собом. Наш сопственн жнвот нека му је жива школа, да му надокнади, оно чему га није доучила књига. Та наш је народ од природе бистар — па свака добра реч, сваки добар савет и добро дело — донеће му стострука плода, а нама хвалу и благодарност код свога потомства. Опростите ми славни зборе, што вас оволико можда морим мојим говором. Остаје ми, да вама мила браћо^ који се спремате за високо учитељско звање, речем коју. Бити учитељем народњег подмладдка, дати дечијем мишлењу, осећању и суђењу ваљан правац,омилити деци све оно, што је добро, што је лепо и ваљано, што јо племенито и узорито. — то је велика задаћа; већа него што сте ју можда ви себи престављали. А чим је већа задаћа, тим је већа и одговорност, коју ви на себе примате. Дечији ум, дечије срце, то је као мекан восак, кои се у руци да по вољи превијати у разне прилике, — и од вештине руке, зависи и савршеност прилнке; тако исто од учитељевог знања вештине и воље зависи по већој чести и правац дечијег суђења и делања. Па колико вештине, толико и неуморна труда зактева се од учитеља. — Зато и сваки онај који се хоће да посвети учитељском звању, треба да осети у себи к њему унутарња позива — као што мислим да га и ви осећате те да у младу винограду будете праве газде — а не најмљеници јер најмљеник ради ко најмљеник! —Угледајте се на св. Саву, како је он оставио сјајне дворе, одрекао се и круне и сваке светске славе, те пошао за унутрашњим своим позивом, који му задаби светлију славу, вечити спомен у благодарном му потомству. И још једаниут, славии зборе, велим: сљедујмо примеру нашег просветитеља Саве! Притецимо у помоћ свом народу брацки искрено сваки по свом могућству. Натичимо се у добру. Окајмо се злобе зависти и пакости. Та зар робовање од ево већ скоро иет векова није кадро да нас излечи од те са-