Školski list

Бечки Листови нвлиго, да в тамо у неделго 16. Фебруара у православнов рускоВ цркви држана успомена св. Кирилу. Службу е служио мптроносни протопресвитер госп. Михаил РаевскЈи, а на служби били су Срби и многи отмЂни Чеси и остали Славнни. У Русаи славл§на в таб дан такође хилндугодишнвица са. Кирили, а „славннское благотворителное обштество у Москви" послало в том приликом у Велеград Моравски икону св. Кирила и Методид са златним кандилом, и писменом молбом, да се икона га постави у храму Велеградском и да пред нбом гори кандило као знамен^ узанмности славннске и братинске лгобави, ко10и предке наше пре тисућу година учише просв§тителБи славлнски. Пишући ово са тугом срдца сетих се, да се код нас Србалн на овоВ страни зошт нигд§ досада са црквеним правилом нештуе успомена св. Кирила и Методин, дочим су браћа наша Бугари и Моравци успомену нвихову свагда држали, и длчим се од год. 1863. како у Србш и у Русш, тако и код самих римокатоличких и протестантских славнна успомена просв4титела славннских обдржава. Госп. Митрополит Београдски издао в, као што е познато, кнбигу, коа садржи у себи правило што се у част св. Кирилу и Методиго на вечернго, готренго и служби Божиои пое. — Кад су дакле св. Кирил и Методив у синаксарима нашима под 14 Фебруара и 11. Ман као светн угодници Божш назначени, и кад сви остали а нарочито православни Славани успомену нБихову у хравовима Божшм славе; то би смерна молба наша била, да и србека црква, коа е зчвбт просвј.тителн славннских до данас в-Брно сачувала, успомену нвихову од сада свечано слави. Како ове године успомена св. Методиа баш у неделго (Н. Мал) пада; то би се по добивеном од наивисше духовие власти дозволенго могла та№ дан први пут држати у свима црквама и школама нашим свечана успомена просв-Бтитела славннских, а у будућ^ могло би се сваке године прве недел^ после 14. Фебруара и после 11. Ман правило св. славднских првоучитела у цркви, а ц^ли сходна школска светковина у свакои школи србскоВ држати. Духовна ова и школска светковииа покренула би из мртвила чувство побожности у народу нашем, а служила би у едно и као побуђен!! к просв&ти у духу св. православил, и развиннго св4сти о олавннскоВ узаимности код нашега народа. Дао би Бог да се ова см4рна жела и молба оствари. ЧЕСКЕ ШКОЛЕ У БЕЧУ. Чеси у Бечу ако настов око тога да им се даду ческе основие школе, шта више они су наумили подићи и школу радиности у когои ће ое д4ца нБихова на свом матерн4м взику обучавати, На подизан^ те школе купе се прилози по ЧескоИ, Моравскои и СлезкоВ. „НАРОДНЕ ПИСАНКЕ СРБСКЕ." КнБижара Лавослава Хартмана у Загребу по желБи србских учитела како у зборовима учителБским тако и приватним путем изавл%нои, дала е по мустри своих хрватских писанака сготовити праве србске пиоанке под горнБим насловом. Ове писанке су снабд4вене са двоструким повукама ширима за ћирилска и