Školski list

259

вара, с тога би сасвим излишно било више о том писати. А да деца певање радо имају, и то нам је свима познато, та дете чин се роди, с песмом се успављује, и благо оном детету које са песмом и до узраста свог дође. Али јесули све песме за деду, и имамоли ми песама, које би без зазора деци певати дати могли? Метнимо руку нас рце, и рецимо немамо, јер што човек без зазора певати може, то се неможе дати да и дете без зазора пева. Докле човек напредује у свачем, докле се он све више и више пење, дотле дете остаје увек на оном степену, на коме је још у првобитна времена било. Дете остаје дете. Млоги српски родољуби, пењу се на високо, а заборављају, да им најпре своју малену Српчад са духовном пићом збринути ваља, јер ако шчим, то са дечијом литературом врло зло стојимо. Наша мала деца српска, која су жељна да и што ново и за себе полезно читају, не могу се са тим задовољити. У ово новије доба тек добисмо неколико књижица за њих списаних,итосу по највише преводи. Ако су у своме расположењу и шта запевати рада, не могу се опет ни са тим забавити, јер за њих тако рећи песама, које се певају и немамо; тако певају чеото оне покварене и неваљале песме што их по по улицама од пијаних људи слушају, и на тај начин ружне појмове у души својој стварају. Томе дакле школа треба да на пут стане. Али како? У школским књигама ваљало би да се нађе по која песма за певање удешена. Но у дасадашњим књигама тог није било. Једна песмица у буквару: „Благо нама тицама" могла би онако као што се пева да и даље остане, а у другим читанкама што год песама има да се певају, — премда их је врло мало, могу се само за нужду певати, јер су понајвише таквог садржаја, који мало вреди. Ми учитељи ваља дакле да тражимо у новијој нашој литератури песмице које би за децу удесне биле и да им глас нађемо; само штог лас оних песама, које деца певају, ваља да буде прост, без млогих варијација, или да песме, које се већ у народу певају, преиначимо тако, како би их и деца певати могла. Ја сам покушао ево да две познате песме, које се у народу певају, но које по свом садржају никако целе за певање деци препоручити неможемо, преиначим. Песме су то одличног песника српског Др. Јована Суботића, и ја са тии никако ни сам био у намери да што на њима поправљам, та мисао је