Školski list
389
ПРИМЂДБЕ е Д Н 0 Г У Ч И Т Е л н на предлог о уређешо школа у брого 16. Школскога Листа. Већ е 55 година протекло од како б4дни учителви србски за приотоином платом чезну, па све то бинху суетне жел$. Код толиких школских инспектора и директора, што су се за то време изређали, остадоше учителви наши у нади преварени, и осим гд4коих м^ста у БачкоИ и у Банату, свуда се иначе пате и муче проводећи са своим породицааа живот пун лда и чемера, ер им е плата тако малена, да се с нвоме ни наиумерние живећи на краи изалазити неможе, а камо ли да се остави кол пара за старост и за сироте. С тога се из дублвине срца жалити морамо што смо од народа за толике наше муке и заслуге тако лгото презрени, и што нас заступници народни, па међу нгама и сами осведочени прилтелви школски у предлогу, о коме е р4ч, са 80 кр. дневне наднице награђуго, не обзирз^ћи се на то, да са толико новчића ни едан обични служителк домаћи себе и свого породицу у данашнвим околностима и на оваковои скупоћи издржавати неможе, а како ће да с том надницом на крап излази учнтелв, од кога се захгЈзва свестрано образован^, од кога се захгбва да осим гимназие и реалке три године припарандиго учи, кои се на сваконке иепитне муке меће, и кои напосл4дку треба да се станго свом сходно и чисто одева. Народни сабор од год. 186% одредио е доста богату плагу свештсницима, а уз ту им е ставио шш и доста штоле и сваколких поклона, недавши пм ни мало више посла но што су дотле имали ; ер о пропов&данго слова Божиег и ученго науке вере, нити е на сабору било речи, нити видимо да се у том послу што болЂ ради нег досада. Па зашто се славни Сабор ние постарао и о томе да учител4 снабд4 бар онако као што су снабдбвени свештеници IV. класе, кад од учителл много више труда и рада иште пего од свештеника? Ил зашто бар оваИ поновл4ни саборски предлог ние тако удешен, да се поправи сада што е онда погрешено, и да се већ еданпут залече ране учителкске ? Господо славна! што год желите себи, желите и нама сиромахом, кои се непосредно трудимо да д'Ј;цу србску васпитамо, просв&тимо и па добар пут изведемо. Кад знадосте проФесорима богословие дистриктуалним надзорницима и врховном управителго назначити онако богате плате, путни паушал, станарину, додатке сваких десет година, па на послетку после тридесетогодишн& службе подпуну пензиго, зашто и народним учителБима неосигурасте плату од 600—500 или барем у краин4м слуиаго од 400 ф. ? Чнтамо у бр. 36 државног ВДколског Диотз, како се бвреи стараго за свое учителб, како их с добром платом оо.. : .аше и државну помоћ за пенсионски учителвски фонд своИ измолише, па зар се небии мимогли на нби угледати, и барем нбиховом прим4ру слЂдовати, кад више што нег они и пре нби учинити кадри смо ? Нсоклеваи дакле, народе србски, већ своим учителвима даи што пре пристоину плату, па се онда тек надаи добрим учителвима: иначе док год будеш учител& као проснке држао и од нби закидао, веруи ми да ћеш еднако у назадку остати, па ма се колико прописивало, шта се све у нар. школи предавати има. У Острову. Стеван Карановић учителБ.