Školski list

— 18 —

зи и заједници са скупом дечијих родитеља т. ј. са општииом, са црквом и са народом и но оиуномоћењу овнх, а нод највишим надзором државне власти,—и да се школа има у своме раду обзирати на захтеве и иотребе родитеља и народности, вере и државе, али ти захтеви имају бити разумни, иедагошки оправдани и међу собом сугласни, а на право благо дечије уирављени. Не сме нико захтевати, да се у школи ради штогод, што иде у супрот здрављу и развитку дечијем, или чиме се вређа иородична, народна н црквена свест дечија. Него се сви интереси ових важних чињеница имају у склад довести са дечијом природом н са начелима разумнс недагогије, тако да школа васиитавајући децу природи сходно, тим самим васпита их у духу њихове народностн и вере и спрема их да буду ваљани и вредии грађани и честити и поштени људи. Из овога сљедује, да је само она народна школа подпуно добра, која васпитава децу но сталним педагошкпм начелима, у евези са осталим природним и друштвеним чиниОцима васпитања дечијег, а према потреби и захтевима народности, цркве и државе, којој деца нрииадају. Васиитна средства, која народној школи на расположењу стоЈе, Јесу : пастава, школски зант,^учитељев аугоритет и добар дух, кој'и у школи влада. Ми ћемо се овом нриликом само ирвог н најважнијег васнитног средства дотакнути, а то је настава. Свака добра настава упливише на умни развитак дечији задржавајући пажљивост њихову на учевном предмету и вежбајући им памтење н разум. Али од васнитне наставе џште се, да она елужи и за облагорођене срца и душе и за управљање воље детиње на