Školski list

— 157 —

вања, налажем уједно поводом подигнутих тужаба против владања некојих учитеља најозбиљније, да комуналпи учитељи по наређењу тколског одбора децу у цркву воде, тамо на њих пазе и да претходе уопште добрим примером како у школи тако и у животу. У Сомбору 26. о>ебр. 1880. Фрања ЦирФус с. р. кр. саветник и школски надзорник. — Друга наредба под бр. 451. гласи: „У смислу §. 25. уредбе за народне школе у бив. војеној крајини од 16. окт. 1877. дужне су дотичне вероисповедне општине да се старају за наставу у вери и благонаравности. У Сомбору 18. марта 1880." Потпис као горе. (Учитељски ириаравници, који добише осаособлепе на конфесионалној иреиарандиј-и) не могоше по постојећем закону у троједној краљевини бити проглашени за деФинитивне учитеље док се не подвргну поновном испиту у јавној препарандији. У след тога обратише се више учитеља у беловарској жупанији, на које се односи тај закон, предстојиику оделења за јавну наставу представком, у којој молише, да се гледе њих одустане од законског наређења и да се прогласе за деФинитивне. На то добише иод 19. мартом о. г. бр. 1745. одлуку, у којој се вели: да си земаљска влада гледе оних учитеља, који су конФесионалне препарапдије свршили прије школске године 187%. придржаје у случајевих особита обзира вриједних одустати ради деФинитивнога наименовања њихова од увјета да се накнадно буду дужни подврћи учитељскому испиту на јавној земаљској препарандији". (Родољуб).

КШЖШИ ПРНКАЗН, 19. Народни лечник. Поука о животу и здрављу пише Др. Милан ЈовановиЛ. Књига II. У Новом Саду. Жздање штампарије А. Пајевића 1880. с. 68. Лепу ову збирку лечничких поука препоручили смо нашим читаоцима још у 2. бр. Ш. Л., кад смо јавили, да је угледала света I. књига. И овој другој књизи врло је одабран садржај ; у њој се налазе ови чланци: 1. Рачунајио са нашим животом! Једна реч очевима и—„оцима." 2. Како ваља повијати децу? В. Шта не ваља у женској одећи ? 4. Обичаји што нас тару и море II. 5. Једна прича о ваздуху. 6. Пазимо на воду! 7. Примери големе старости. Особито би обратили пажњу на први чланак, у ком нисац износи предлог, да се у натријаршеској „администрацији" усредсреди статистичко оделење; по нашој црквеној организацији било би материјала за то