Školski list

ску и главну управу. Лрхнм. И. Руварац: Да предлог цељи одговори, требало би у њему удесити бољи распоред и понунити га. Пошто су тако чланови генерално саслушани, позива их новереник шк. савета др. ПатошевиИ, да обрате своју пажњу појединим паређењима предлога. Читају се поједини нараграФИ одељка о настави у основној школи. У §. 1. казује се, шта је задаћа основној школи. Пошто је то деФиниција сви су чланови тог мнења, да јој нема места у закону. §. 2. дели се основна школа у виши и нижи течај, а скупа имају 6 разреда. Сви чланови изражују се против деобе у нижи и виши течај, јер не виде логичка узрока за то. Др НатошевиИ разјашњује, да је то учињено ради прелаза у гимназије, у које би ученици одлазили по свршеном нижем течају. Д р ДимитријевиИ доказује, да закон за гимназије не показује таке обвезе за ученике; примање зависи једино од доба и пријемног испита. НастиЛ жели да се изрично каже, колико година мора свако српско дете да иде у сраску школу. ВлагојевиИ мисли, да није нужно, да се у уредби каже, колико разреда има основна школа, него да се само рече, да основна насгава траје 6 година. Треба изрично навести, да је у основној школи наставни језик: српски са ћирилицом. Овде узима Пушибрк реч, да разложи, како су скоро све државне уредбе удешаване више но немачким окодностима, а најмање по нашим. У Немачкој живи народ од трговине и индустрије, а код нас је упућен на економију. Али на жалост државне инштитуције иа и школска стају у нас на пут напредовању економије, јер снагу економу одузимају. Од 6—15 година терају нас у школу, од 20 вуку нас већ у војаке, а све је то од грдне штете за земљорадњу. Он не говори овде, да ставља какав нозитиван предлог, него је рад, да се овде покрене размишљање о том тако важном предмету, како бп му и држава једном обратила своју пажњу. Он мисли, да би се основна настава могла проширити и на више година него 6, али да траје само ио по године, а остала иола да се не закида економу. Држи такођер, да би више одговарало начину живота српског народа, кад би се настава давала у једаниут дневно, а не као сад нодељена у два оброка. §. 3. говори о наставним предметима. С. В. Поповић жели, да се иредмети иоређају као у §. 18. старе уредбе, а да се за Угарску дода још и маџ. језик. ВлалојевиИ жели, да се каже, да се осим законом прописаних предмета не сме преда-