Školski list

— 222 —

(Питање о учитељицама) расправљано је и на трећој окупштини немачких учитеља, која је отворена 17. маја о. год. у Хамбургу. Сва скупштина изрекла је једнодушно мнење, да је само оскудица у учитељима довела до тог, да се учитељице намештају у јавне школе. Никад не може жена због њене слабије конституције и нрирођене (!) несамосталности да замене мужа. Само где нема учитеља и под управом главних учител.а могло би се дозволити у добро устројеним школама намештање учитељица, али и ту само дотле, док се не нађу мушке учитељске снаге. Главни реФеренат навео је, да учитељски позив није никад животна задаћа женске и тврдио је, да нема те учитељице, која неби у срцу наду гајила, да ће се.удати. КШЖШИ ПРШЗЕ 25. Дечије књиге свеска прва. Босиље дарак доброј деци од чика Стеве. Са 15 слика. Издање књижаре Луке Јоцића и друга у Новом Саду 1880. С. 72. Цена 25 н. Што је од неког доба овладао у нашој дечијој књижевности бујнији живот, који мора годити сваком родољубу, то је понајвише заслуга чика Стеве. Неуморном ревношћу и познатом вештином написао је он младој Српчади дугачак низ књига, које ће увек веселити невина срца. Восиље морамо бројати међу најлепше производе велевреднога писца. Управо кроз целу књиЖицу веје здрава свежа поезија, али чика Јова Змај састарао се, да јој и милозвучна. ч>орма песме не Фали: неколико његових песмица, извађених из душе дечије, прави су шарени лептири на мирисном босиљу. Књижицу ову препоручујемо најтоилије за даривање деци. Накладна књижара све је учинила, да књига и спољашње буде што лепша. Од књижаре, која тако ваљаним списом отпочиње свој рад, може се надати наша књижевност још многом добру. 26. Знаменити Бокељи. Пипге Томо Крстов ПоаовиЛ, срн. народни учитељ у Ерцег-Новоме. I. (Прештампано из „Јавора.") У Новоме Саду, издање штампарије А. Пајевића. 1879. 8" с. 34. Нека је најтоплије препоручена наклоности нашег учитељства ова књилшца натнег брата учитеља из Боке. У њој је заносним језиком забележен живот два честита Србина, Катића Ерцегновљанина и Саве кнеза Владиславића. Сваки од њих беше карактер од главе до пете, а то је већ доста, да преноручи ову књижицу и стару и младу. Ни наречје бокељско неће умалити уживање читаоцу, јер и оно нам није страно одкако нам Љубиша исписа њим своје ириче.