Školski list

— 216 —

као неке машине, које неко креће, него свуда треба да они сами свесно раде и да, што је више могуће, раде све из сопствене побуде, — да дакле буде пхто више саморадње у њих; јер само се тим путем иостизавају васпитие цељи, а особито моралан карактер и свесност. Из ових примера јасно се види, шта значи механизам у школској настави, и сад извесно не ће бити сумље о том, да ли има таквог механизма у нашим школама. Механизма има впнге или мање у свакој школи; њега има и у раду сваког човека, макар он и не био учитељ. Где год човек ради нешто по навици или по обичају неком, ту има впше илн мање маханнзма. Механизма има у радиопици као и у кући, има га у канцеларијама чиновничким као и у иољском раду, има га но нешто и у дућанима, па чак и у црквама—где га баш не би смело бнтп, као ни у школама. Сваки од нас зна, да човек може нешто радити (може радити рукама, може невати), а у исто време да може о другом печем мислити, — и онај је рад извесно у толико механпчан, у колико мишљење иије њим заузето, или он можда није ни производ мишљења, те је онда са свим несвестаи. Радити нешто са свпм несвесно од ночетка на до краја, а нарочито учити нешто песвесно без разумевања и без мишљења, то је прави механизам, који се не дозвољава у школама. А радити нешто механично по свесној навици (свесној ио постанку) као кад човек свира нешто без размишљања и без напрезања ума и воље, то је механизам, који се готово не да избећи и кога има впше или мање сваки човек. Онај ирви механизам затупљује н заглуиљује ученике и чинн их несамосталним и зависним од аукторитета, а овај дру ги механизам олакшава рад људски, те овај прелазн у иријатну забаву. Механпчко је учење за учптеља много лакше од