Školski list

— 234 —

може сматрати за увреду очевидну истину, којаје може бити непријатна за њега; а паметан и образован човек не ће то тако узети, њего ће му то бити повод и побуда за иоирављшж и усавршавање. — У сваком случају разбистри&е се иојмови у нас оваквим озбиљиим узајамним обавештавањем, — а то је добитак и за школу. Завршујући овим моје предавање, понављам горе поменуту жељу, да господа учитељи и госпође и госпо]јице учитељке продуже и допуне ово предавање тим, што ће износити на претрес своје мисли о том, како треба да се предају поједини наставни предмети у основпој школи и како треба ова да се уреди, односно преуреди, — доказујући све то нарочито својим иекуством, које су многогодишњим радом у школи стекли; јер на тај ће начин овај наш збор оживети и тако може стећи заслуге и за иародну иросвету.

Као што сам вас у почетку увео у предавање, побуђујући у вама у напред извесна очекивања, тако хоћу и да вас изведе.и из предавања, завршујући мој говор —- љуско.п орахово.н. — Ви видите, да је ова љуска сад иразна. Тако је исто иразна глава и иразно срце у оних ученика, који све механички уче. У томе игго се тако научи, нема ни мало језгра, него то је све иразна форжа - без материје, то су све саме „м/ске — без језгра, — то су голе речи — без одређене садржине, или су други какви знаци — без предмета, које они представљају. Ви знате, да језгро служи за храну људима, а да се љуске бацају. С тога, сви они, који се баве васпитавањем, нека хране своје васпитанике иравом храном, која одржава живот (духовни), а љуске (речи и друге знаке) нека употребљују само као средство за чување те хране (за памћење) и за изношење исте на сто, кад затреба (за саопштавање другима).