Školski list

— 314 —

и телеграФОвао је на њиним зрадима артикуловане гласове. Најјасније тонове добијао је, кад је светлост пролазила кроз нробијен котур, који се брзо окретао. На месту примања чули су се тада музикални гласови, који се не могоше ириметити на месту, где се котур налазио. И то је доказ, да тонове нроизводи трентање. Бел је свом новом анарату давао већ најразличније Форме и увек је доказано, да јачина звука иромењује и светлост као пре електричку струју телеФОна. Нужно је само, да је огледало од еластичног материјала: Бел се служи носребреним глимером (или стаклом, што се употребљује нод микроскопом). Уздржавамо се од сиекулација о значењу тог новог нроналаска, који нас нехотично сећа на скаску о Мемновом стубу, који је одјекивао у сунчаној светлости. Ко може рећи, куда Ке нас још довести тај проналазак! Али така дејства обарају сасвим нрастари Физикални појам „имнопдерабилија", у које је бројана и светлост. Фотофон нам ето показује, да светлост може да обавља механичан рад.

К&ИЖШИ ПРИШИ, 33. Систем земљодељске наставе написао II. Т. ТодоровиИ агроном Београд 1880. 16° е. 52. Писацове мале брошуре побија мнење, да је за земљоделца довољна сама практика и доказује, да практика и теорија морају бити у тесној вези, јер тек тако се ностижу иовољни резултати. Пошто је укратко изложио уређење „ земљоделскошумарске школе" у Пожаревцу, иредлаже, да се тај „за нас посве бескорисан" завод укине, а уместо тога да се подижу Јштарске школе — у сваком округу бар по једна. Школе те треба да су у савезу са имањем, те зато их ваља сместити но манастирским добрима, која ће држава секуларизирати. По мн њу писца имале би ратарске школе три течаја: први за основе ириродио-математичких наука, други за оншта унотребна знања, а трећи за снецијално нроучавање појединих грана земљорадње. У њих би долазили младића између 14.—16. године, ношто но свршетку основне школе проведу неко време у нрактичком занимању еа економијом. Да би се могли спремити учитељи за ратарске школе и уиравитељи већих добара предлаже писац, да се установи на великој школи у Београду земљоделски отсек, који би нолазили свршеии гимназијалци п.ш реалци са бар једногодишњом иретходном ирактиком. Како је уређење земљоделске