Školski list

— 360 —

(ЈЛколе у Угарској .) По гласу извештаја кр. угар. министра преосвете у Угарској има 15.715 школа. Ове су школе у 10.681 обштини и на 318 пустара. Има још у Угарској 2201 место без школе, али из 1899 места иду деда у суседна села у школу а из 202 места неиду деца ни у какву школу. Од тих школа су: 15.550 основне народне школе; 71 виша народна а 94 грађанске школе. Међу тим школама има 215 државних, 1538 комуналних, а 13.688 вероисноведних. Осим тога има 379 такозваних буџак школа, а то су понајвише у саболчкој, сатмарској и угочаиској жунанији. По наставном језику има: 7197 мађарских; 953 немачких; 2848 ромаиских; 1837 словачких; 260 срнских; 66 хрватских; 471 руских народних школа. Мешовитих школа са два наставна језика броји се 1969, а са три наставна језика 1.-4. Број шиолске деце 1879. г. износи: 2,114.864. Од ових за свакидашњу школу: 1,507.558, а за повторну: 607.306. Од укупног становништва 15 1 2 ° „ спада међу обавезне за школу. У школу иде: 1,664.803, а неиде: 470.061. или у °|„ рачунајући 78.08 иду а 21'92', неиду у школу. Од деце за свакидашљу школу обавезне идеу школу 85^, а од оне за новторну 55 0 °. Но нолу у основне школе иде 666.621 мушко 590.886 женске, свега: 1.257.507 деце. Повторну школу подази 180.581 мушко, 15584 женске, свега : 336.475 деце. У више народне и грађапске школе иде: 5635 мушких, 5822 женских, свега; 11.457. У приватне заводе иде: 8859 мушких, 10.981 женских, свега: 19.840. У средњим школама било је: 19.524 деце. По вери има школске деце римске вере: 862.808, унијатеке: 133.634, православне : 170.728, калвинске: 238.787, луторанске: 156.789, унитарске: 6630, израиљске : 75.427. По народности: 794.915 Мађара, 271.513 Немаца, 205.374 Романа, 263.624 Оловака, 36.710 Србаља, 27.076 Хрвата, 45.591 Русњака. Најбоље иолазе школу деца у мошоњској и торнанској жунанији. У обе иде 96 2'обавезне деце у школу. Најслабије нолазе школу деца у жунанијама солноко-дубокој (44'6° 0 ) и у мармарошкој (36'7° 0 ) Обштине, у којима сва деца иду у школу јесу : Боњхад, ДунаПатај, Јегар, Ђенђеш, Ј. Ладањ, Кунхеђеш, Угарски Стари град (Ма^уаг Оуаг), Шонроњ, Темишвар, Тренчин и Залаегерсег. Од свију већих обштина у Угарској иајгоре нолазе школу у Старом-Стапару. Тамо, на велику жалост и срамоту нашу, само 20% деце школске иду у школу. Ово је у толико жалостније, што су пре 1848. године Стапарци скоро сви знали читати, а многи и појати. (ПЈколе у троједној краљевини.) Приликом иоследњег за-