Školski list

— 76 —

(Супска школау Цариграду). У Цариграду је постојала већ поодавпа основна школа за децу аустро-угарскнх држављана са немачким наставним језиком, ма да је већина те деце славенске крви, а понајвшне срнске. На заузимање тамошњих славенских родољуба решило је сад аустро-угарско конзуларско звањвЈ да се у тој школи предаје српским језиком по већини школске деце. За учитеља те деце, али без плате, нримио се из чистог родољубља тамошњи српски парох Греговић родом из Боко-Которске. („С. к.") (У Угарској је сувише учитељица). Мииистар просвете јавља, да ће се почетком школске године 188> 2 затворити први разред (а идућих година сва три разреда) државне ирепарандије за учитељице основнихшкола у Пешти, а да ће у место исте остати и надаље само виши завод за изображавање учитељица грађанских школа, у који ће се иитомице примати само уз годишњу однлату за издржавање у заводу. (Јавна аредавања у Сарајеву) обдржавају се но налогу земаљске владе беснлатно за одраслу нублику сваке недеље од 6—7 сати у вече у просторијама ц. кр. р. гимназије. Предавања су та на српском језику, а држе их проФесори поменутог завода. Оглашена су 6 нредавања и то: 6. марта дир. др Дох: 0 метричкој мери; 13. марта про®. Перушек: 0 нредрасудама; 20. марта дир. др Цох: 0 електрицитету (са екснериментима); 27. марта нро®. Смодлака: Знање је највеће благо ; 3. апр. нроФ. Јовановић: Што знају наше домаће животиње и 10. апр. про®. Мор: Цртице из онтике (са експериментима). (Школе у Паризу). Године 1852., дакле у почетку владе Нанолеона III., износио је трошак на основне школе у Паризу само 1,604.346 Франака, ау последњој години бонаиартске владавине 1869. подигао се на 6,350.107 ®р. Сасвим друкчије напредује тај биџе под трећом републиком. Општинаје одредила 1872 : 8,370.077 Фр., 1875:10,240.543 Фр., 1879:12,402-204 фр., а за ову 1881. годину одређено је 16,897.527 ®р. Бројеви говоре! (Из Крањске) стигле су многе иетиције царевинском већу у Бечу, у којима се захтева, да се немачки језик искључи из народних школа у Крањској. За те петиције одређеп је про®. Квичала као реФеренат. (Школска књижевност у Словенаца). У прорачунеком одбору царевинског већа изјавио је посланик Вошњак, да је највећа сметња развијању словеначке школске књижевности мононол школске накладе у Бечу и да Словенци неће у том погледу све дотле напредовати, догод се не установи словеначка школска наклада у Љубљани. (Слике у читанкама). Аустријски министар нросвете ирихватио је предлог, да се читанке издају са бојадисаним, уметнички израђеним сликама и да те слике буду са читанком једна књига. (Преиарандија за учитељице у Готн), коју је авг. 1864. основао и којом је до своје смрти 22. априла 1879. управљао познати немачки недагог Аугуст Келер, затвара се ове јесени. (Ги.иназија или реалкаУ) ПроФесор Вислиценус, ректор свеучилишта у Вирцбургу држао је говор, у ком је одлучно побијао мнење свога колеге, ректора берлинског свеучилишта проФ. ХоФмана (в. с. 10. Ш. л.), ио ком су свршени гимназијалци сиремнији за свеучилиште него реалци. Најмање је, што се може тврдити, да једни и други долазе једнако спремни.