Školski list

оеобито добру наставу добијају у цртању. Учитељ је г. Саломон. Ручпи рад учи се на основу цртања. Најпре надртају ученици ствар, коју треба да нанраве; конструктивно цртање и цртање слободном руком ваљано им се иредаје. Али господа, који су уредили завод у Нееоу, ограничили су се — и то је главна разлика од Гетеборга — на један занат. Они су истина намерни да иокушају и са обрађивањем гвожђа; нису јвш то учинили, из начела остају при обрађивању дрвета, столарству и почетцима токарства. Не гледа се толико на то, да се нривредна снага у деце развије, колико на то, да се науче, да им је посао добар и ваљан. У вези са семинаром су засебне веџбаонице, на којимасе деца поред обичне пшолске наставе уче и „слејду"ито једна веџбаоница за мушку и једна за женску децу. У истима се уче деца но сталном плану ручним нословима. Приправници плаћају нешто мало за храну, али у главном се може узети, да су гости горње господе. Кад положе иснит одлазе после у поједине градове, да распростиру „слејд" и да у означеном смислу даље наставл^ају. Поред сталног годишњег течаја за*-16 приправника уведен је тамо још и за народне учитеље краћи четворонедељни течај. Исти науче за то време да израђују 35 до 50 предмета, што се употребљују у најпростијем домодовству; од њих се очекује, да ће после у народним школама нокушати, да децу у слободиим сатима т. ј. осим наставног нлана, уче ручним поСловима. Број ученика и недељних сатова у шведсжим ги.колама много је мањи него у Немачкој (и код нас ), због тог се може тамо да предузме настава у „слејду," а да се деца не претерете. Што је комисија видела у Уисали и Штокхолму, стоји некако у средини између Нееса и Гетеборга, тамошња уређења осиивају се, може се рећи, на некој полуобавезности. Али ма како разни били утисци свуда се видело, да су учитрљи и ученици одушевљени за ствар. Комисија се поред свега тога осведочила, да се у самој Шведској налази та ствар још на земљишту екснеримента, да нема сталног, сигурног успеха, да није још иотпуно јасан избор између материјалне и Формалне наставне цељи и да се још не зиа да определи, какву би сталну Форму ваљало целој установи дати. ПГто учитељске школе желе, да се „слејд" уведе у наставни план, даје се тим разјаснити, што течај у учитељским шполама у Шведској траје четири године и гито се не учи више у њима оргуљање. У таким околностима било је могуће, да се четири сата недељно одреде за домаћу радиност и да се нриправници толико снреме као млади нар. учитељи на скраћеном течају у заводу у Неесу. На основу свега, што је видела пруска комисија, закључује иста, да домаћа радиност не може бити у Немачкој обавезан наставан иредмет, јер би се тада морали смањити захтеви, што се данас етављају на народну школу у Немачкој, а то не сме да буде, јер би добитак од иовог уређења према штети био никакав. С друге се стране комисија уверила, да је ствар могућа и да се даје извести, да у земљи, која је истина сасвим различна од Немачке, добија сталан облик, да може, ако се добро узради, да унанреди оншту образованост и да има страна, с којима се мора човек да оиријатељи. Из тог узрока требало би добровољне покушаје нриватних људи и онштина у том правцу не само одобравати, него би било желети,