Školski list

— 123 —

(Др Дитес ) ипак се тврдо одлучио, да остави бечки недагогијум. Оставку своју иоднео је већ бечком ошитинском већу. (Исаити у Америци.) У једном заводу у Чикегу обдржаван је не давно испит из кућарства. За ту цељ изабраше једну велику дворану. Чланови управе и гости сместише се у једној галерији око дворане, у којој се налазише учениде, девојке од 6—14 година, сиремне за иснит. Исггит је почет набрајањем кујнског посуђа од дрвета и разних врсти горива. Иза тог чистише девојчице малим четкама један дрвени сто, који стајаше у сред дворане, а уз то певаше једну иесму, која је много личила песми старих ноћних стражара: „Чувајте ватру и свећу," јер је била унрављена нротив несмотреиог поступаља са жигицама. — Тада пођоше постављати мале столове за доручак и уз то описиваху у несми све дужности, што их има за јутра добра куварица. Уз приправљаше ручка (обеда) певале су један кор у хвалу соли у кујни и у храни. Док се јела износише преноручиваше једна песма живост, ревност иуслужност; посиремише судове са стола и стадоше да га перу, а ј 7 з то хвалише ред и чистоту. — Наступи промена. Столови изчезоше, да направе места коритима, судовима с водом, кошаревима и рубљу; куварице и собарице претурише се у праље, које се дадоше на ирање рубља, а уз то певаху јаспим гласом несме у хвалу воде и сапуна и излагаху, у чему се састоји носао добре нраље и на што ваља ноглавито пазити. — Друга промена. Унесопге малу дрвену постељу; ученице почеше да намештају постељу, а уз тај рад разлегала се дворана поново песмом, која разјашњаваше сва правила, што се односе на тај део испитног програма Заврнгна песма беше посвећена како иостељи тако и крају свечаности, јер се кретала око теме: „После рада мили ее одмор." Испиту је био крај и сви се разиђоше задовољни. То је био у истини исиит, на ком не бегпе дуго време ни с.лушаоцима ни ученицама. (1_/е Рго^г^«.) (.Трудите се да леао аишете .) У пајенбуршком кантону у Швајцарској обзнањено је учитељским кандидатима, да у будуће ггеће нико моћи да добије натенат прве класе, ако о испиту не добије уједно најбољу оцеггу из писања. (Не&е латински језик .') Друга комора шведске краљевине закључила је у седници од 19. марта т. г. са 85 гласова иротив 38 представку на краља, да се укнгге латински језик као обавезан предмет у гимназијама, тако да може да дође па университет и онај, који не зна латински. (Школе у Кавказу .) Велики кнез Михаило ј« загговедио, да се у ТиФлису оснује засебна мухамеданска виша девојачка гпкола за 40—50 девојака. Наставии језик у истој биће татарски ; настојница мора по тггуно знати тај језик. Учитељице ће бити мухамеданке. а надзор над заводом биће поверен моли у ТиФлису. Сунитске и шиитске школе у ТиФлису сувремено ће се ре®ормовати, те се памерава, да се из њих створи нека врста мухамеданског свеучилишта. (Телесне казне.) Окружни школски савег у Бечу држао је због телесггих казни седницу и регпио је, да им није место у школи, него да се за морално ггокварену младеж уреде носебни заводи т. з. ггоправилишта. — У „Педагошком друштву" у Бечу закључено је после дуге дебате, која је тра-