Školski list

— 227 —

санпх па табли, као што смо горе рекли, опда продаваае већ има практичкп характер. То није доста: иеопходпо је да се нусте ученици да мпого говоре и да им се стави у дужност, да иосле разјашпсња сваког правила траже примене, које се иепосредпо одиосе па псто. „Ако желите да Вам ученици науче језик, велн М Бреал, а Ви пх иустите да говоре и опет да говоре и увек да говоре!" Љихова улога је, у истини, често врло паснвпа: не нобуђујемо их довољпо да мисле и да исказују своје мпсли.; не разумемо увек да извучемо из љих све, што могу да даду. Пошто добро схвате правило помоћу примера, које је казивао учнтељ. веџбајмо их да изналазе сами сличпе нримере. Та непосредна примепа је од велике важности. Школске задаће заслужују озбпл>пу пажњу учитељеву : оне су као неопходна допупа и оверовлење предавања. Исте треба да су у непосредпој вези са нравилом, које се учило, да нису ни одвсћ дуге ни одве11 тешке, да су таке, да их могу да паираве сви учепици. V. Граматнкалпа иастава ваља да служи општој цељи васпитања т. ј. да веџба иителектуалие иодобности, да даје корисна знаља и да уисшреТ/ује моралио усавршавање. Учител>у је дужпост да добро пази иа избор иримера: ништа празпо, што ништа пе говори духу ученика; ако смо ради да им негујемо разум, ваља нокрепути у њима идеје. Такођер се ваља клопити силетепих или тавпих конструкцнја. Ваља бирати реченице, које су коректпе, јаспе, па и елегантне ; које увек буде какву мисао или какав осећај ; које иружају какву моралпу истину, какво корисно познање, какав здравствени савет, какво нравило за нопашање, какву одушевљавајућу црту ; које сећају на какав важаи догађај, па какав велпки пропалазак, па какву знатиу повеспичку чињенпцу, иа какву појаву у прпроди. Прва тежња учитељева трсба да јс управљена па то, да му добро разуму смисао његових речи, дух њихов ваља анализовати, да се небп ученици задржавали код голих речи. Шго смо рекли за примере важи у сваком иогледу п за нримсњене задаће, које треба увек да су таке,. да пзазову размншљање учепика п да обогате њихов дух или да им образују срце. (Те Рго^гез.) д. Бајо.