Školski list

— 282 —

се мењају и средстгса, којима треба учитељ да се служи. А. свети дух надахнуће поштена срца! Најиосле остаје учитељу, који бдије над иородицом и дедом, .још једна и то најтежа задаћа: да бдије над самим собом, над својим самообразовањем, ком нема краја, да себе оживљује, иросвећује и иази, да оног, који треба да очува, ие иоје.де самог рђа * * * Све, што сам ту нокупио, то су онште познате истине; али из правила и начела лако је уз добру вољу довити се како их ваља употребити. Љубав и вољу дакле и истрајност, нека да Господ Бог и све ће бити добро. Господарство силе тешко је, али није трајно. Правдаувек побеђује. У Дражђанима 8. септ. 1879. на дан рођења Д. М. Ј. И. Крашевски. ХУШОРУШКОЛН. Од Владимира КраоиКа. (Наставак.) И у народу српском хумор је врло радо нримљен; то потврђује, и ова пословица: ДПаљива друга друлшна љуби." Живост и бистрина умна, које се јављају у пошалицама, доскочицама итд., јесу индивидуалне особине нашега Ђарода. Ео год прочита до сад штампане зборнике народних умотворипа, Вукове, Врчевићеве и Новаковићеве и чује у разним приликама умотворине јоште нештампане, које у народним устима живе — увериће се, да је хумор уткан у цео народни живот, тако рећи посисан материним млеком. Многи мисле, да пословице садрже у себи или какву истину или какву поуку, и они имају право; али се не може порећи, да има врло мпого пословица шаљивог и смешног садржаја. Примера ради да наведем само две: 1) „Тука, буди штука," рекао калуђер, кад су негде уз пост преда њ допели иечену туку и тим речима као претворивши је у рибу стао јести; 2) „Чире, мире, око тебе девет браће било!" Кад се ко потужи, да му је где изишао чир, рекне му се у шали, да тако пробаје око ње^а (В. Ст. К. Пословице.) — Осим општих шаљивих народ. нриповедака има их мноштво и таких, које су везане за једно место. Зна се, н. ир., за пеко село, за чије се становнике вели, да рало масте, и о њима је ностала приповетка, како се неки слуга из њихова села хвалио у другом селу: Шта су ваши кромпири према нашима! Код нас се кромгшри сважзју на палијама, као кад се вино вози; наваљамо три кромпира, па једва коњи с места крену. 0 другом селу има опет друга приповетка, и тако готово свако место има своју приповетку, која се само тога места тиче. Шта више хумор искрсне и тамо, где је извеона смрт пред очима. За то има много примера. После неке сељачке буне у Француској, осуђено је више њих на смрт, те их изведоше на губилиште, да им се осеку главе. Тада ће један рећи своме друху: „Море, Павле на што ћемо од сад своје кане метати, кад нам одрубе главе?" —А ко не зна прииоветку