Školski list

ставе, т. ј, он ионуди децу да иосматраЈу ту ствар и да кажу њено име, број, делове, боју, облик, градиво, — ако је рукотворна ствар сготовљача и употребу; ако ли је природна ствар, њене особине, њен р гзвитак и живот, употреблење и корист или штету, што од ње имамо. Догод учитељ овако децу за читање припрема, имају сва деца у њега гледати и пажљиво слушати, шта им он говори, пазити на оно што им он показује и на учитељева нитања одговарати. У школи са више разреда у место оваке принреме може се у старијим разредима употребити најпре за тихо вежбање читање дотичног нредмета, док се учитељ са другим којим (млађим) разредом неиосредно бави. А после оваког тихог читања, учитељ зада неколико згодних питања за уверити се да су ученици доиста нажљиво чнтали, и тим се за читање на глас приуготовили. 3. Учитељ зада да ученици дотични предмет читају. Сви ученици нађу у читанци исти предмет, а само прозвани ученик чита на глас. Сваки ученик чита на глас само по један одсек из читанке; а ако предмет није на одсеке подељен, или ако је поједини одсек врло /угачак учитељ га има још нриликом своје припреме на згодне одсеке поделити, и наредити, да сваки ученик себи одсеке оловком бележи. 4. Кад се одсек прочита деца оставе књигу на скамију изврнувши је, па пазе шта ће их учитељ питати. Учитељ задаје згодна питања да се увери како су и у колко су ученици прочитани одс 2 к схватили. Ова питања имају бити према садржају ирочитаног одсека различита. Уз њих придода учитељ и гдекоје катихетично питање, да би се тим деца на размишљање подстакла. Најнре се задаје питање, па се онда знаком или прозивањем одреди, који ће ученик е * питање одговорити. — Овако се пита стога, да сви ученици на задато нитање пазе и о њему размишљају, јер иначе, кад би се најире једно дете прозвало па онда питање задало, друга деца неби хтела пазити, знајући да је већ прозван онај, што на питање одговорити има. Прозвани учепик уставши, одговара у поднуној реченици, сећајући се и расуђујући о садржају прочитаног иредмета. — Ако се у тексту иитање налази има се одмах после прочитаног нитања ученик унутити да на њ одговори. Приликом дечијег одговарања има учитељ децу ономињати на правилно изговарање и употребљење срнских речи у место туђинских и неправилних израза. Б. Ако се у предмету за читање налази погрешака или одвише простачки и неуиутни израза, — као оно у будимским и хрватским читанкама, — учитељ мора одмах при првом читању казати деци да то исираве или са бољим замену, да неби деца неправилност и погрешку што је у читанци, за углед ма у ком обзиру узела. Што је овде речено то важи не само за оиисе него и за остале предмете, који се у школи иредузимају. У сваком случају где се шта ноправити мора, пошто се поправка изведе имају још узастопце два до три ученика тај исти одсек прочитати ; а међу тим има се учитељ уверити дал је сваки ученик на